Vežbanje i skolioza

Osobe sa skoliozom mogu i treba da učestvuju u rekreativnom vežbanju, uz napomenu da će odredjeni pokreti biti teže izvodljivi ili čak neizvodljivi, usled smanjene fleksibilnosti trupa ili loše mišićne kontrole. Na primer, pri trčanju se vidi izmenjen, asimetričan obrazac pokreta. Takodje, aerobno opterećenje kod vežbi izdržljivosti može nekada da bude problematično, ali je kod idiopatske skolioze ovo najčešće posledica nedovoljne utreniranosti, a ne limitiranog disajnog kapaciteta zbog poremećenog grudnog koša.

Ukoliko izbegavate sportsko-rekreativne aktivnosti zbog bojazni da će dovesti do pogoršanja skolioze, možete odahnuti: verovatnoća da se to desi je mala, jer je neophodno vežbati od 14-18 sati dnevno da bi se uočio značajan efekat. U slučaju da bezbolna fizička aktivnost koja je nekada bila bezbolna sada produkuje bol u ledjima, to je najčešće usled pogoršanja mišićnog disbalansa, te je potrebno modifikovati vrstu ili obim opterećenja.

Da li plivanje može smanjiti skoliotičnu krivinu? Uopšteni i paušalni savet za plivanje rutinski se daje svima sa bolnim ili deformisanim ledjima, sa idejom da je kičmeni stub pri plutanju na vodi manje aksijalno opterećen. Precizno govoreći, plivanje ima pozitivnih efekata na skoliozu- osim što generalno ojačava mišiće ledja, predstavlja i svojevrsnu vežbu disanja. Medjutim, plivanje ima simetričan uticaj na ledjnu i trbušnu muskulaturu, i to opterećenje je kod trenažnog ili takmičarskog plivanja veoma veliko, daleko iznad fiziološkog nivoa. Iz tog razloga, plivanje (slobodno, rekreativno ili trenažno-takmičarsko) generalno ne može dovesti do značajnog smanjenja ni bola ni deformiteta kičme.

Za razliku od trenažnog plivanja, korektivno plivanje (sistem vežbanja i opterećenja u vodi koje ima i elemente tehnike pojedinih stilova plivanja) može biti efikasno u terapiji skolioze. Naročito je povoljno ukoliko su to elementi sinhronizovanog plivanja, odnosno korektivno sinhronizovano plivanje.

Facebook Comments