Refentni bol je pojava neprijatne senzacije na delu tela koje je odvojeno, odnosno udaljeno od uzroka te senzacije. Na primer, ukoliko je senzitivni nerv iritiran na kraju svog puta, bol se interpretira kao da dolazi iz područja koje taj nerv senzitivno inerviše.

Manuelna terapija (ponovo) preuzima glavnu poziciju u modernoj fizioterapiji kada je u pitanju referentni bol usled kontraktura zglobova, pored standardno upotrebljavanih aparaturnih modaliteta (ultrazvučna, kratkotalasna i TENS terapija).

Medju najčešćim modalitetima primene manuelne terapije kod referentnog bola su manipulacija i mobilizacija. Na taj način se održava elastičnost, mobilnost i tenzilna snaga paraartikularnih mekih tkiva. Takodje, time se stimulišu mehanoreceptori u tim i okolnim tkivima, smanjujući na taj način prenos bolnih nadražaja odnosno delujući analgetski (Kisner & Colby, 2002).

Postoji više raširenih koncepata, ili tehnika, spinalne mobilizacije.

Maitland koncept

Mejtlandov koncept (Maitland, 1986) podrazumeva primenu pasivnih i pomoćnih oscilatornih pokreta u zglobovima kičmenog stuba, u cilju savladavanja ukočenosti i bolova mehaničke prirode. Cilj je uspostavljanje pokreta rotacije, klizanja i kotrljanja zglobnih površina, koje su gradirane prema amplitudi pokreta. Prema Mejtlandovom konceptu, bolni odgovor se "gotovo uvek može sresti pre u nefiziološkom pokretu nego u fiziološkom pokretu".

• Gradus 1 su pokreti male amplitude koji se izvode ispod nivoa otpora tkiva, i koriste se za veoma bolna stanja. Pošto ova amplituda pokreta ne proizvodi tenziju kolagenih vlakana u mekim tkivima, izoluje se efekat na nervne strukture (Threlkeld, 1992).

• Gradus 2 su pokreti veće amplitude, i dalje ispod nivoa otpora tkiva. Koriste se u situacijama kada bol ne dovodi do ograničenja pokreta, ali postoji bol na palpaciju.

• Gradus 3 su pokreti velike amplitude koji dostižu limit otpora tkiva, i koriste se za poboljšanje obima pokreta.

• Gradus 4 su pokreti veoma velike amplitude, koji se koriste kod blagih hroničnih bolova.

• Gradus 5 su potisci i trzaji velike brzine, koji se koriste u manipulaciji.

Mejtlandova tehnika se primenjuje duž sagitalne ili frontalne ose, bez obzira na ugao pod kojim stoje zglobne površine u odnosu na osovinu trupa. Kod perifernih zglobova, uglavnom se primenjuje u pravcu u kom se reprodukuje bol ili kontraktura.

Mulligan koncept

Maligenov koncept primenjuje fiziološki pokret, u cilju restituisanja korektne pokretljivosti bez prisustva bola. Ovaj koncept se koristi najčešće kod hroničnih stanja, i to onih koja dominantno prati ograničenje pokreta, ali pritom nisu veoma bolna.

Maligen preporučuje pun fiziološki obim pokreta, uključujući i savladavanje otpora pasivnom asistencijom fizioterapeuta u smislu klizajućih pokreta, izvedenih u pravcu tangente u tački u kojoj je aktivni rotacioni pokret bolom limitiran. Na taj način se restituiše zglobna "motorna memorija", odnosno koriguje proprioceptivni fidbek zgloba u pokretu.

Vrsta pokreta:

• NAGS (Natural Apophyseal accessory Glides- prirodno dodatno klizanje apofiza), pasivni pokret vratnog dela kičmenog stuba.

• SNAGS (Sustained Natural Apophyseal accessory Glides- potpomognuto prirodno dodatno klizanje apofiza), asistirani pokreti klizanja zadržavajući istu ravan pokreta.

• MWM (Mobilisations With Movement) se koriste kod perifernih zglobova. Smatra se da tangencijalni klizajući pokreti dovode do obezboljenja. (Kaltenborn, 1989; Exelby 1995 i 2002)

Maligenova tehnika se, za razliku od Mejtlandove, primenjuje duž ravni u kojoj stoje zglobne fasete ciljanih zigapofizealnih zglobova (malih artikulacija kičmenih pršljenova).

Literatura

1. Kisner C, Colby LA. Therapeutic exercise: Foundations and techniques (5th ed.). F.A. Davis, Philadelphia 2007.
2. Maitland GD. Vertebral Manipulation. 5th ed. Butterworth & Co Ltd, London 1986.
3. Threlkeld AJ. The effects of manual therapy on connective tissue. Phys Ther. 1992; 72:893-902.
4. Kaltenborn FM, Evjenth 0. Manual Mobilization of the Extremity Joints: Basic Examination and Treatment Techniques. 4th ed.Olaf Norlis Bokhandel Universitatsgaten, Oslo 1989.
5. Exelby L. Peripheral mobilisations with movement. Manual Therapy 1996; 1(3):118-26.
6. Exelby L. The Mulligan concept: Its application in the management of spinal conditions. Manual Therapy 2002; 7(2):64–70.

The post Manuelna terapija – mobilizacija appeared first on Sport i Zdravlje.

Šta je manuelna manipulacija?

Manuelna manipulacija u fizioterapijskoj terminologiji označava odredjene ručne tehnike koje se primenjuju na zglobove, najčešće na zglobove kičmenog stuba, i koje obično uključuju i brza potiskivanja nakon kojih se često oseti "klik" ili "pop", što je praćeno smanjenjem prisutnog bola. Negde se pod nazivom "manipulacija" podrazumevaju i druge, srodne ručne terapijske tehnike, poput masaže dubokih tkiva, mobilizacije, trakcije, rolfinga i tehnike oslobadjanja ključnih tačaka.

Učinak manipulacije

Zvučni fenomeni (koje pacijent oseti i kao vibraciju i kao zvuk) potiču od naglog pada pritiska unutar sinovijalnih zglobova, praćenih preraspodelom fluida u njoj. Empirijski je ustanovljeno da se nakon manipulacije odredjenog zgloba smanjuje spazam okolnih mišića, time i bol. Ovaj učinak se može registrovati odmah, a puni efekat nastupa nakon više sati. Manuelna manipulacija na zglobovima kičmenog stuba postiže najbolje efekte kod neradikularnih bolova i u odsustvu senzomotornih perifernih ispada. Medjutim, dugoročni efekti manipulacije su slabi, tako da se ona primenjuje po potrebi, i ponavlja nakon nekoliko nedelja ili meseci.

Kontraindikacije i mere opreza

Pošto je relativno agresivnija od masaže i sličnih manuelnih tehnika, neophodno je voditi računa o stanju zgloba.

Kontraindikacije manipulacije uključuju sledeća stanja na ciljanim segmentima tela:

• Prelom kičmenog pršljena,
• Spondilolisteza,
• SCIWORA (Schneiderov) sindrom (mekotkivna povreda vratne kičme bez radioloških abnormalnosti)
• Stanja koja oslabljuju ligamente (reumatoidni artritis, neoplazme zglobova)
• Hronična nestabilnost kičmenog stuba
• Poremećaj vertebralnog krvotoka (varijacije oblika vratnih pršljenova poput canalis a. vertebralis, ateroskleroza vertebralnih arterija)

Manuelna manipulacija se može primeniti kod dokazanog prolapsa intervertebralnog diskusa, ili kod priklještenja nerava bilo koje etiologije, ali uz posebne mere opreza.

The post Manuelna manipulacija appeared first on Sport i Zdravlje.

Miofascijalni tretman (miofascijalno oslobadjanje) je vrsta manuelne terapije koja se koristi da otkloni bol i opusti mišiće i druga meka tkiva.

Kod zdrave osobe fascije (čvrste vezivne pregrade) su uglavnom mekane i opuštene, i mogu se nesmetano pomerati. Medjutim, u slučaju traume ili inflamacije fascije postaju krute i teško pokretne. Sporim i dubokim pokretima i pritiskom, miofascijlani tretman vraća vezivnim tkivima njihove fiziološke karakteristike. On se efikasno koristi kod bola u donjem delu ledja, cervikogene glavobolje, ukočenja vrata kao i kontuzionih sportskih povreda.

The post Miofascijalni tretman appeared first on Sport i Zdravlje.

Trenutno na tržištu postoji više od 10 različitih tipova kolenih ortoza i steznika. Odabir odgovarajuće ortoze bi trebalo da zavisi od dva glava faktora:

• Vrsta povrede
• Tip rekreativne ili sportske aktivnosti

Ortoze se generalno upotrebljavaju privremeno, ne preporučuju se kao dugotrajno rešenje jer dovode do slabljenja mišića oko kolena i otežavaju aktivnost i stabilnost kolena nakon njihovog skidanja. Prava pomoć na duže staze može se ostvariti dobro koncipiranim i doziranim vežbanjem.

Evo nekih karakteristika pojedinih tipova steznika:

Zatvoreni steznik za patelu

Ova ortoza se uglavnom koristi radi kontrolisanja otoka kolenog zgloba, i pogodna je za trčanje i brzo hodanje. Takodje, koristi se i kod slabo lokalizovanog bola u kolenu. Medjutim, ne preporučuje se kod svakodnevnih aktivnosti, niti kod onih sportskih kretnji koje uključuju čučanj ili penjanje na stepenice jer nema otvor za patelu, te stvara dodatni pritisak u patelofemoralnom zglobu pri fleksiji kolena većoj od 45 stepeni. Njegova prednost u odnosu na otvoreni tip steznika je u povoljnijoj mogućnosti klečećeg položaja, što je od značaja u pojedinim fizičkim aktivnostima i sportskim kretnjama. 

Otvoreni steznik za patelu

Otvoreni steznik ima širu upotrebu u odnosu na zatvoreni, osim što je povoljnija za svakodnevnu upotrebu, kao i za decentriranu čašicu ili nakon njenog iščašenja. Postavlja se tako da silikonski stabilizacioni prsten svojim unutrašnjim rubom potpuno obuhvati čašicu, a naročito je važno da spoljašnja ivica čašice dobro nalegne na taj rub.

Ortoza za koleno sa šarkama

Ovaj tip ortoze se obično prepisuje od strane ortopeda ili sportskih lekara, i to u slučajevima nakon operacija ligamenata kolena. Ovo je jedini tip ortoze koji se nosi pri svakom osloncu i hodu, dok se ortoza potpuno ne skine. Medjutim, treba imati na umu da primena ortoza sa metalnim delovima u većini sportskih aktivnosti nije dozvoljena.

Elastična stabilizaciona ortoza za koleno

Pogodan je za primenu u sportu jer nema metalnih delova, i najčešće se preporučuje u periodu nakon rehabilitacije, na početku situacionog treninga.

Steznik za ligament patele

Ortoza funkcioniše tako što predstavlja sekundarno uporište opterećenog ligamenta, rasterećujući silu na sve njegove delove. Najčešće se upotrebljava kod pojave bola na jednom od pripoja ligamenta patele pri trčanju ili skokovima.

The post Kako odabrati pravi steznik za koleno? appeared first on Sport i Zdravlje.

Nervno tkivo nema značajnu sposobnost istezanja, već tom prilikom raste mogućnost povrede nerva. Medjutim, u pojedinim bolnim stanjima, gde postoji i iritacija perifernih nerava, dejstvom na mišiće, zglobove i vezivna tkiva u blizini tih nerava možemo smanjiti njihovu tenziju ili kompresiju, i time umanjiti bol. Svi pokreti se izvode blago i sporo, uz zadržaj na granici bola.

N. medianus

Kod sindroma karpalnog tunela, i drugih bolnih stanja n. medianusa, može se izvesti sledeći manevar: dlan se postavi na zid u visini ramena uz potpuno opružen lakat, palac je usmeren vertikalno naviše a ostali prsti horizontalno. Potom se izvodi blaga i spora rotacija trupa na stranu prema suprotnoj ruci, pri čemu se zadobije osećaj zatezanja i u podlaktu i u nadlaktu. Vežba se potom ponovi drugom rukom. 

N. radialis

Najpre se obe ruke ispruže put napred, dodirnu se nadlanicama, a potom se jedna prebaci preko druge tako da se šake dodiruju punim dlanovima. Prsti su postavljeni horizontalno a palčevi su bliže podlozi. Zadržavajući punu ispruženost i opisani položaj ruku, obe se podignu vertikalno iznad glave, a potom i zabace iza vrata u jednu pa u drugu stranu.

N. ulnaris

Palčevi i kažiprsti obe ruke se ispruže i dodirnu tako da čine krug, koji se potom dovede ispred očiju poput ronilačke maske, tako da se ostali prsti postave na bradu, a  dlanovi  gledaju naviše.

N. ischiadicus

Ležeći na ledjima, uhvati se obema rukama neposredno ispod kolena koje se privuče ka grudima, potkolenica se usmeri vertikalno a potom vrši pregibanje i opružanje stopala.

The post Terapija istezanjem kod bola perifernih nerava appeared first on Sport i Zdravlje.

Često vidjamo da ljudi nose lumbalne pojaseve i široke kaiševe kod sportova snage ili pri nošenju teškog tereta. Medjutim, savremena istraživanja govore da u pogledu prevencije pojave bola u donjem delu ledja ove ortoze nisu ništa efikasnije od "škole dizanja", odnosno edukacije o bezbednom načinu opterećenja lumbalnog segmenta.

“Preporučujemo da radnici i ostali ne-sportisti ne koriste lumbalne ortoze u preventivne ili terapijske svrhe”, izjavljuje Ingrid van Duijvenbode, nastavnik i član istraživačke grupe pri Amsterdamskoj školi zdravstvenih radnika u Holandiji. “Bol u donjem delu ledja je veoma čest u industrijski razvijenim zemljama, i predstavlja značajan zdravstveni problem, čija je prevencija i lečenje važna i za pacijenta i za društvo, u svetlu reperkusija na radnu sposobnost i odsustvo sa posla.”

U njenoj meta-studiji, obradjujući više od 15000 osoba, nije nadjena značajna razlika u prevenciji bola u donjem delu ledja, niti u dužini lečenja, kod korišćenja ortoze nasuprot vežbanju i edukaciji pokretljivosti i stabilnosti lumbalnog segmenta. (van Duijvenbode, 2008)

Sličnog je mišljenja i dr Joel Press, vanredni profesor fizikalne medicine i rehabilitacije na Northwestern Univerzitetu Feinberg Medicinskog fakulteta: “Ovo je još jedno tvrdjenje u prilog tezi da lumbalne ortoze nemaju značajan efekat. Naravno, usled velikog broja uzroka bola u donjem delu ledja teško je dokazati u kom pojedinačnom slučaju lumbalne ortoze predstavljaju ili ne predstavljaju značajan preventivni ili terapijski modalitet- slično kao što je teško dokazati da je bilo koji kardiološki lek dobar kod svih tipova srčanih poremećaja.” Dr Press smatra da su lumbalne ortoze korisne samo kao dodatni tretman uz vežbanje i druge metode prevencije i lečenja, te da se mogu dozvoliti u individualnim slučajevima ukoliko to pacijentima donosi subjektivni osećaj poboljšanja, olakšavajući im kretanje i povećavajući kapacitet za vežbanje. (Press, 2008)

Literatura

1. van Duijvenbode ICD, et al. Lumbar supports for prevention and treatment of low back pain. Cochrane Database of Systematic Reviews 2008, Issue 2.
2. Press J. Study: Back Belts Not Particularly Useful. Occupational Health & Safety 2008 (http://ohsonline.com/articles/2008/04/study-back-belts-not-particularly-useful.aspx, 16.4.2011.)

The post Ortoze kod bola u ledjima appeared first on Sport i Zdravlje.