• Sumo

Nakon rodjenja, pod uticajem položaja u poslednjim mesecima trudnoće kao i različitih senzo-motoričkih stimulansa kroz doživljaj pokreta, osećaj dodira i otpora okolnih površina i predmeta, stopalo se u prvoj godini života aktivno razvija kroz više faza:

  • Prvih nekoliko nedelja konfiguracija i pokretljivost stopala ne pokazuje značajnu razliku u odnosu na period poslednjih meseci trudnoće (Fritsch, 1996)
  • Tokom sledećih 3-4 meseca smanjuje se obim pokreta dorzalne fleksije (podizanja stopala naviše) a povećava se obim pokreta plantarne fleksije (opružanja stopala odnosno pregibanja tabanske strane) (Maier & Killmann, 2003)
  • Do perioda uspostavljanja stojećeg oslonca (što se dešava prosečno oko devetog meseca) održava se obim pokreta supinacije (uvrtanja stopala), a pokušaji uspravljanja stimulišu zadebljanje tabanskog masnog jastučeta i formiranje  tabanske kože u smislu nosioca oslonca (Bleck, 1982)

Razvoj oslonca

Od devetog meseca (uz uvažavanje individualnih razlika) toleriše se i potpomaže uspravljanje deteta u stojeći stav, i uvežbavanje održanja ravnoteže i hoda. U tom cilju u upotrebi su različite sprave i pomagala: ogradice, kaiševi za pridržavanje pri hodu, kao i različite sprave za olakšani oslonac.

Obzirom da se motorički razvoj deteta odvija u centrifugalnom pravcu, kontrola stabilnosti i pokretljivosti zglobova noge je različita: najveća je kod kukova, slabija kod kolena a najslabija kod skočnih zglobova i stopala. (Sutherland & Valencia, 1997) Pored specifičnosti motorne kontrole, još faktora dodatno umanjuje stabilnost skočnog zgloba:

  • elastičnost mekih tkiva karakteristična za uzrast odojčeta
  • asimetrična konfiguracija fokusa oslonca na stopalu- veća površina oslonca se nalazi upolje od osovine pokreta u subtalarnom zglobu (koji je odgovoran za pokrete uvrtanja i izvrtanja stopala).

Iz tih razloga, potrebno je posebnu pažnju obratiti na stabilizaciju skočnog i subtalarnog zgloba prilikom uvežbavanja oslonca i hoda. U praksi, to se može postići nošenjem adekvatne obuće za prohodavanje.

Ovaj uobičajeni, normalni i očekivani sled dogadjaja može biti poremećen ili izmenjen, pri čemu nastaju deformiteti skočnog zgloba i stopala. U tom slučaju svakako je neophodno potražiti stručnu pomoć, sprovesti preciznu dijagnostiku i pravovremeno lečenje. Ukoliko se otkriju na vreme, mnogi deformiteti pa i veoma teški, mogu se uspešno korigovati. Ukoliko dete nema vidljivih deformiteta, neophodno je pravilnim izborom aktivnosti, igračaka, pomagala, obuće i drugih elemenata vršiti prevenciju njihove eventualne pojave u kasnijem periodu.

Literatura

  1. Fritsch H. Sectional anatomy of connective tissue structures in the hindfoot of the newborn child and the adult. Anat Rec 1996;246: 147–54.
  2. Maier E, Killmann M. Kinderfuß und Kinderschuh. Munich: Verlag Neuer Merkur; 2003.
  3. Bleck EE. Developmental Orthopaedics. III. Toddlers. Dev Med Child Neurol 1982;24:533–55.
  4. Sutherland DH, Valencia F. Padiatric gait. In: Drennan JC, editor. The child’s foot and ankle. New York: Raven Press; 1992. pp. 19–35. Laboratory, University of Calgary; 1997.
Facebook Comments

Dr Duško Spasovski

Ortopedski hirurg i profesor fizičke kulture.
Interesuje se za dečju ortopediju, biomehaniku, funkcionalnu anatomiju, sportske povrede i matične ćelije.
Autor CoreFitMax mišićne analize
Trenira Dragon Boat
Zakazivanje pregleda:
1. IOHB Banjica: Vaš lekar elektronski zakazuje željeni termin.
2. IOHB Banjica, bez uputa - uz plaćanje: četvrtkom do 14h
3. privatno: Medigroup, Dom zdravlja "Jedro", zakazivanje na 011/715-0-715

Latest posts by Dr Duško Spasovski (see all)