Sindrom nemirnih nogu (restless leg syndrome, RLS)

Sindrom nemirnih nogu (RLS) je relativno čest poremećaj (prisutan u oko 5-15% populacije) definisan sa četiri svoje karakteristike:

Potreba da se pokreću noge (obično ali ne i obavezno praćena neprijatnim senzacijama iz nogu),
Stanje se pojačava pri odmaranju,
Najčešće se dešava uveče i tokom noći, i
Pokreti dovode do bar privremenog olakšanja.

Pored navedenog, dodatni faktori koji govore u prilog dijagnozi su: postojanje poremećaj sna, smanjenje simptoma na primenu tzv. dopaminergičnih lekova, kao i ukoliko neko od članova porodice ima isti poremećaj. (Allen et al., 2003)

U oko 80% slučajeva prisutni su i karakteristični, ponavljajući periodični pokreti (pregibanje velikog prsta na stopalu, ili pregibanje u skočnom zglobu), koji se ponavaljaju u varijabilnom intervalu od 5-90 sekundi. Osim u RLS, ovakvi nevoljni noćni pokreti mogu se javiti i uz druge poremećaje sna, ili u starosti. Sindrom je nešto češći kod ženskog pola, a učestalost pojavljivanja raste i sa godinama starosti.

Uzroci

Genetika: utvrdjena je povezanost ovog sindroma sa promenama na četiri gena (na hromozomima 2,6,9 i 15). Preko 2/3 osoba ima pozitivan test bar za jedan od ova četiri gena, time i povećan rizik od nastanka RLS-a. (Trotti et al., 2008)

Postoji i povezanost sa neurotransmiterom dopaminom. Naime, uočeno je da lučenje dopamina u mozgu ima dnevno-noćni ritam koji se poklapa ritmu pojave simptoma, što objašnjava uticaj noćnog davanja lekova koji imaju dejstvo poput dopamina. (Garcia-Borreguero et al., 2004)

Pored toga, primećeno je da se simptomi RLS javljaju češće i izraženije kod osoba koje iz nekog razloga imaju manje gvoždja u krvi (na primer u trudnoći, ili kod različitih bolesti). Smatra se da je ovaj efekat povezan sa posebnom oblasti mozga po imenu substantia nigra, a zna se i da gvoždje ima značajnu ulogu u metabolizmu dopamina.

Na osnovu ovoga je u cilju kako terapije tako i prevencije RLS preporučeno balansiranje količine gvoždja u ishrani, a po potrebi i njegova nadoknada oralnim ili intravenskim putem. (Connor et al., 2003; Allen, 2004)

Literatura

Allen RP, Picchietti D, Hening WA, Trenkwalder C, Walters AS, Montplaisir J. Restless legs syndrome: diagnostic criteria, special considerations, and epidemiology. A report from the restless legs syndrome diagnosis and epidemiology workshop at the National Institutes of Health. Sleep Medicine 2003;4:101–19.
Trotti LM, Bhadriraju S, Rye DB. An update on the pathophysiology and genetics of restless legs syndrome. Current Neurology and Neuroscience Reports 2008;8:281–7.
Garcia-Borreguero D, Larrosa O, Granizo JJ, de la Llave Y, Hening WA. Circadian variation in neuroendocrine response to l-dopa in patients with restless legs syndrome. Sleep 2004;27(4):669–73.
Connor JR, Boyer PJ, Menzies SL, Dellinger B, Allen RP, Ondo WG, Earley CJ. Neuropathological examination suggests impaired brain iron acquisition in restless legs syndrome. Neurology 2003;61: 304–309.
Allen R. Dopamine and iron in the pathophysiology of restless legs syndrome. Sleep Medicine 2004;5:385–91.

Facebook Comments