Psihološki faktori hroničnog lumbalnog bola

Smatra se da je čak 80% ljudi bar jednom u životu dožive epizodu lumbalnog bola, a ako bolne tegobe traju duže od tri meseca govorimo o hroničnom poremećaju. Postoji više faktora koji utiču na pojavu i trajanje hroničnog lumbalnog bola: patološke promene kičmenog stuba (degenerativne promene, hernijacija intervertebralnog diskusa – diskus hernija, prelomi kičmenih pršljenova), mehanički faktor (obim, intenzitet i distribucija opterećenja lumbalnih segmenata), proprioceptivni faktor (stepen kontrole mišića stabilizatora trupa), senzorni faktor (prag bola i njegova interpretacija), a jedan od često zanemarenih je psihološki faktor. Učešće svakog od ovih faktora se individualno znatno razlikuje od slučaja do slučaja.

U dijagnostici i lečenju hroničnog lumbalnog bola preporučuje se multidimenzionalni terapijski pristup, uz prethodno definisanje dominantnog faktora, kao i procenu stepena i kvaliteta adaptacije osobe na prisustvo tegoba.

Negativna adaptacija

Jedan od čestih tipova hroničnog lumbalnog bola je onaj praćen izraženim spazmom mišića lumbalnog dela ledja, što veoma otežava kretanje. Početak bola je obično vezan za neki pokret neopreznog podizanja tereta ili pregibanja trupa. NMR nalaz može ali i ne mora pokazati patološke promene. Ovi pacijenti najčešće dobiju informaciju da je pregibanje trupa rizično i štetno, i da moraju da ledja stalno drže uspravno, da stoje i sede u skoro neprirodno uspravljenoj poziciji trupa, jer će u slučaju da tako ne rade doći do pogoršanja tegoba. Rezultat je uverenje obolelih da se apsolutni nikad ne smeju ni malo saviti u lumbalnom delu, tako su im opružači lumbalnog dela ledja konstantno opterećeni kako bi te pozicije održali.

Ovakve osobe se lako prepoznaju: na primer, u fotelji se ne naslanjaju na komforni naslon, već sede uspravno bez oslonca ledjima. Medjutim, pomenuti mišići nisu predvidjeni za konstantnu kontrakciju, već da se kontrahuju i relaksiraju zavisno od potrebe. Ako ih povredjeni usled straha od novog povredjivanja konstantno drži u stanju kontrakcije, tonus ovih mišića se tokom vremena uvećava, time raste i njihov kompresivni efekat na lumbalni deo kičmenog stuba. U ovoj situaciji pojačani bol pri pregibanju nastaje usled istezanja tih preterano kontrahovanih mišića. Dakle, bol se održava i nakon što se otkloni inicijalni uzrok bola.

Rešenje je u izmeni dotadašnjih uverenja pacijenata, odnosno u boljoj informisanosti o uzrocima i prirodnom toku bolnog stanja, i to naročito u fazi kada incijalni bolni faktor više nije uzročnik tegoba. Potrebno im je pokazati da posebne vežbe opuštanja i istezanja lumbalnih mišića (link ka tekstu o proprioceptivnom vežbanju) ustvari dovode do smanjenja bola.

Facebook Comments