Schroth metod je sistem vežbanja koji se primenjuje u savremenoj kineziterapiji kod skolioze. U ovom terapijskom pristupu analizira se deformitet trupa, kao pokazatelj deformiteta kičmenog stuba. Ustanovljeno je da uporedo sa translacijom, aksijalnom rotacijom i kolapsom kičmenih pršljenova, različite anatomske strukture trupa takođe podležu translaciji, aksijalnoj rotaciji i kolapsu jedna nasuprot druge. Šematski prikaz ovih mehaničkih promena kod skolioze dala je K. Schroth, i odnosi se na klasičnu jednostruku torakalnu, dekstrokonveksnu skoliozu, praćenu kompenzatornim, manjim, krivinama (Weiss, 2011).

Slika 1. Šema skolioze sa tri krivine. 

U ovoj šemi, K. Schroth je podelila trup na tri imaginarna segmenta (Lehnert-Schrot, 1992):

1. segment vrata i ramenog pojasa, uključujući gornji torakalni region
2. glavni, torakalni segment
3. lumbalni segment i karlica (lumbo-pelvični segment)

Skolioza podrazumeva torziju (rotaciju oko uzdužne, vertikalne ose) kičme i  trupa. Tri imaginarna segmenta se aksijalno rotiraju, kolabiraju u konkavnim zonama i dislociraju se jedan nasuprot drugom. Na primer, u slučaju dekstrokonveksne skolioze, „lumbo-pelvični segment“ rotira i dislocira se ulevo, a kolabira u svom desnom delu. „Glavni torakalni segment“ se rotira i dislocira udesno, kolabirajuci na levoj strani. „Segment vrata i ramena“ se deformiše slično kao „lumbo-pelvični segment“: rotira se i dislocira ulevo, kolabirajuci na desnoj strani. K. Schroth je ova tri segmenta kod normalne kičme opisala kao dobro centrirane pravougaonike, poređane jedan iznad drugog. Nastankom i progresijom skolioze ovi pravougaonici postaju trapezoidi, koji se lateralno dilociraju i rotiraju jedan nasuprot drugom. Individualno napravljeni, modularni mider pomaže u inicijalnoj korekciji deformiteta (Rigo&Weiss, 2008).

Principi Schroth metoda

Sa ciljem da povrati posturalni balans, Schroth metod podrazumeva sledeće principe korekcije (Clayton, 2005),(Filipović&Ciliga, 2010):

1. Aksijalna elongacija koju pacijent mora da postigne isključivo snagom sopstvenih misića trupa, održavajući što normalniji sagitalni profil.
2. Defleksija znači korekciju skolioze u frontalnoj ravni, a postiže aktivnim lateralnim pomeranjem različitih segmenata trupa.
3. Derotacija se postiže ekspanzijom kolabiranih zona „Schroth rotacionim disanjem“.
4. Facilitacija podrazumeva proprioceptivno razotkritivanje samom pacijentu postojeće „skoliotične ravnoteže“ kao pogrešne.
5. Stabilizacija se postiže izometrijskom kontrakcijom mišića grudnog koša tokom ekspiratorne faze disanja.

Povezani tekst: Schroth metod u terapiji skolioze

Literatura

1. Weiss HR. The method of Katharina Schroth-history, principles and current development. Scoliosis 2011;6(1):17.
2. Lehnert-Schroth C. Introduction to the three-dimensional scoliosis treatment according to Schroth. PHYSIOTHERAPY, LONDON 1992; pp. 810.
3. Rigo M, Weiss H. The Chêneau concept of bracing-Biomechanical aspects. Studies in health technology and informatics 135(2008):p303.
4. Clayton S. Schroth and CLEAR scoliosis treatment. J Orthop Sci 2005;10(2):200-5.
5. Filipović V, Ciliga D. Postural adaptation of idiopathic adolescent scolioses (IAS). Kineziologija 2010;42(1):16-27.

The post Biomehanički principi Schroth metoda appeared first on Sport i Zdravlje.

Šta je Q ugao?

Q ugao predstavlja funkcionalni ugao kolena posmatranog sa prednje strane. On je povezan sa balansom sila mišića pokretača kolena, ali takodje zavisi i od oblika i razvoja kostiju donjeg ekstremiteta. Pri pokretima kolenog zgloba Q ugao je jedan od faktora koji utiču na putanju čašice duž njenog žleba na butnoj kosti, time i na pojavu bolova u prednjem delu kolena.

Koliko normalno iznosi Q ugao?

Normalna vrednost Q ugla merenog u stojećem stavu iznosi od 5-10 stepeni.

Usled šire karlice, kod žena je ovaj ugao nešto veći nego kod muškaraca.

Kako se meri Q ugao?

On predstavlja ugao izmedju dve zamišljene osovine koje se seku u centru čašice:

• jedna od tog centra polazi naviše do SIAS (prednje gornju bedrenu bodlju) na karličnoj kosti
• druga se pruža do golenjačnog ispupčenja (tuberositas tibiae) na potkolenici

Posledice povećanog Q ugla

Stanja povezana sa povećanim Q uglom:

• Iliotibijalni sindrom (ITBS) (link ka tekstu)
• Sindrom prednjeg bola u kolenu (patelofemoralni bolni sindrom) (PFPS) (link ka tekstu)
• Lezija prednje ukrštene veze (ACL) (link ka tekstu)

Povrede usled prevelikog Q ugla se mogu svrstati u jednu od tri kategorije:

1. Mišićni disbalans:

Veliki Q ugao teži da povuče čašicu put upolje usled pravca dejstva kvadricepsa, i skraćenja tractus iliotibialisa. Ukoliko to nije uravnoteženo dovoljnim tonusom donjeg dela unutrašnjeg vastusa (vastus medialis obliquus), pokreti čašice se izvode dominantno preko spoljašnje strane umesto duž sredine za nju predvidjenog useka na butnoj kosti.  Povećano opterećenje fokusirano na samo deo površine patelofemoralnog zgloba dovodi do degenerativnih promena praćenih bolom.

Ovo se može tretirati istezanjem tractus iliotibialisa, povećanjem tonusa vastus medialis obliquusa i gluteus mediusa, u cilju popravljanja putanje kretanja čašice tokom fleksije zgloba kolena.

2. Biomehanička kompenzacija

Preterano veliki Q ugao može dovesti do izmene obrasca kretanja, naročito stopala. Valgus položaj kolena favorizuje pronaciju (uvrtanje) stopala, što predstavlja predispoziciju za povrede stopala, naročito pri trčanju.

U ovom slučaju povoljan efekat daju supinacioni ulošci, ili anti-pronacione, po meri radjene ortoze za podršku skočnog zgloba i stopala.

3. Laksacitet i nestabilnost kolenog zgloba

U valgus položaju kolena unutrašnji uzdužni ligament postaje izdužen, i time insuficijentan osim pri punom osloncu. Ovo se u manjoj meri dogadja i sa prednjom ukrštenom vezom. U vezi sa tim, prosečno veći Q ugao kod žena se smatra faktorom rizika za povredu prednje ukrštene veze.

Jedno od rešenja su balansirane vežbe usmerene na stimulaciju propriocepcije kako bi se povećala stabilnost pasivno nestabilnog kolena.

The post Q ugao i bol u kolenu appeared first on Sport i Zdravlje.

Visoke potpetice su nešto što većina žena sa zadovoljstvom nosi. Medjutim, primećeno je da one žene koje su navikle na nošenje obuće sa visokom potpeticom, često hodaju na prstima i kad su bose. Jedan od razloga za to je pojava bola pri osloncu čitavim stopalom. Šta je uzrok ove pojave?

Doskora se mislilo da je jedan od uzroka za bol hipotrofija mišića potkolenice usled dugotrajnog nošenja visokih potpetica. Medjutim, skorašnja istraživanja (Csapo et al, 2010) korišćenjem NMR tehnologije su utvrdila da su skraćena mišićna vlakna mišića potkolenice i to prosečno oko 13%, kao i da je Ahilova tetiva nešto deblja i kruća ali ne i izdužena. Njeno zadebljanje i smanjenje elastičnosti je shvaćeno kao kompenzacija za skraćenje mišićnih vlakana, ali je istovremeno i razlog zašto se pri osloncu punim stopalom na podlogu javljaju tegobe.

Ima li rešenja?

Prosto pasivno istezanje mišića zadnje lože potkolenice u ovoj situaciji skopčano je sa povećanim rizikom od povrede. Proprioceptivna stimulacija mišića vežbama, medjutim, može doprineti smanjenju tegoba i popravljanju obrasca bosonogog hoda.

Literatura

1. Csapo, R., Maganaris, C. N., Seynnes, O. R. and Narici, M. V. (2010). On muscle, tendon and high heels. J. Exp. Biol. 213, 2582-2588.

The post Visoke potpetice i bol u stopalima appeared first on Sport i Zdravlje.

Ukršteni karlični sindrom (Pelvic Crossed Syndrome- PCS) se definiše kao stečeni poremećaj posture donjeg dela ledja, nastao usled mišićnog disbalansa. On je često povezan sa dugotrajnim sedenjem i narušenom posturom čitavog trupa.  Ljudsko telo je biomehanički prilagodjeno za uspravni stav i hodanje (što angažuje glutealnu i abdominalnu muskulaturu) daleko više nego za sedenje, i ta činjenica je jedan od glavnih uzroka pojave ovog sindroma.

Učestalost PCS je veoma velika. Smatra se da čak 80% osoba koje vode urbani, sedeći način života imaju hronični bol u donjem delu ledja. Prema zdravstvenim statistikama, kod oko tri četvrtine tih osoba bol će se vratiti u roku od godinu dana od prethodne bolne epizode, dve trećine imaju rekurenciju bola svake godine, a kod 15-25% pacijenata bol traje tokom čitave godine. Smatra se da je PCS najčešći uzrok hroničnog bola u donjem delu ledja.

Znaci i simptomi

Ukršteni karlični sindrom ima, poput kardiovaskularnih bolesti, tihi i podmukli tok: najčešće su potrebne godine da se razviju dovoljno velike promene donjeg dela ledja, kada počinju da se javljaju prvi bolni simptomi. Ipak, vizuelne i funkcionalne promene mogu se uočiti relativno rano:

• Povećana lumbalna krivina (hiperlordoza)
• Povećana inklinacija karlice
• Skraćenje fleksora kuka, dominantno iliopsoasa
• Insuficijencija glutealnih mišića i mišića prednje-bočnog trbušnog zida, praćena istaknutim stomakom (nevezano za gojaznost)
• Skraćenje mišića zadnje lože buta (hamstringsa)

Rigiditet muskulature ledja i nestabilnost lumbalnog dela kičmenog stuba mogu dovoditi do bolova pri svakom pokretu, podizanju tereta, savijanju trupa i pri rutinskim svakodnevnim radnjama (vezivanje pertli, kuhinjski poslovi)

Mehanizam nastanka mišićnog disbalansa

Kroz pionirski rad profesora Vladimira Jande i Gvendolin Džul, uočena je pojava “automatske refleksne inhibicije”. Ona nastaje u slučajevima kada je neki mišić duži vremenski period pasivno skraćen ili statički kontrahovan (na primer, u slučaju lošeg držanja ili dugotrajnog sedenja). Tada dolazi do postupne modifikacije tonusa mišića sa suprotne strane trupa. Ovaj proces, primer Šeringtonovog zakona recipročne inhibicije na kinetičkim lancima mišića trupa, kontrolisan je od strane centralnog nervnog sistema (precizna lokacija nije ustanovljena, ali se zna da u tome učestvuju delovi CNS zaduženi za motornu kontrolu).

U PCS, fleksori zgloba kuka postaju funkcionalno kratki usled prinudnih položaja (lože držanje, dugotrajno sedenje) kao rezultat automatske refleksne inhibicije od strane mozga, dolazi do slabljenja glutealnih i abdominalnih mišića. Nastali disbalans mišića dovodi do naglašene lumbalne lordoze, a to za posledicu ima hronični bol u donjem delu ledja. Slabost glutealne muskulature postepeno dovodi do kompenzatornog preteranog naprezanja hamstringa i lumbalne muskulature ledja tokom svakodnevnih aktivnosti (na primer, hodanje ili trčanje), a hronično povišeni njihov tonus vremenom dovodi do njihovog skraćenja. Usled toga nastaje povećana inklinacija karlice, dodatno povećanje lumbalne lordoze, te istezanje i slabljenje mišića prednje-bočnog trbušnog zida.

Ukoliko ova situacija traje dovoljno dugo (više meseci i godina), nastaju trajne promene u mišićima, ali i na koštanozglobnom sistemu karlice, kuka i kičmenog stuba, što sa svoje strane predstavlja novi uzrok hroničnog bola u tom regionu.

Lečenje

Fizikalne procedure, odnosno ciljano i pažljivo dozirano proprioceptivno vežbanje mogu dovesti do prekidanja tog začaranog kruga, i uspostavljanja balansa mišićnog tonusa kao uslova za korekciju posture i prevenciju degenerativnih promena i progresije bolova. Prema Šeringtonovom zakonu, nije moguće povećati tonus glutealne ili abdominalne muskulature bez istezanja i relaksacije skaćene muskulature. Kod većine osoba ovo je moguće korigovati za oko 3-4 meseca procedurama istezanja i mobilizacije, i proprioceptivnim treningom. Potrebno je reći da se bol otklanja znatno brže u odnosu na otklanjanje uzročnog mišićnog disbalansa, što ustvari predstavlja cilj lečenja.

Literatura

The post Ukršteni karlični sindrom appeared first on Sport i Zdravlje.