Labavost skočnih zglobova, u kombinaciji sa urodjenom hipermobilnom konstitucijom, telesnom težinom većom od optimalne i uzrastom koji karakteriše burni i skokoviti razvoj lokomotornog sistema, otežava i usporava uspostavljanje samostalnog hoda i može dovesti do razvoja deformiteta čitavih donjih ekstremiteta. (Adolf et al, 2003; Garciaguirre et al, 2007)

Zato je važno pravilno odabrati cipele koje treba da preduprede navedene probleme i obezbede uslove za normalan stojeći oslonac i hod. To je preduslov za pravovremeni i pravilan dalji motorički razvoj- osvajanje novih oblika prirodnog kretanja poput skoka i trčanja. U Srbiji funkcioniše preko 20 radionica i radnji za izradu ili prodaju ortopedskih cipelica, kao i veliki broj mesta se nude konfekcijske cipelice za odojčad i decu. Mnoge od tih cipelica, medjutim, nisu sasvim odgovarajuće za zdravo, normalno stopalo i za period uvodjenja i savladavanja hoda (od devetog meseca do kraja treće godine, uz značajne individualne varijacije). Stoga je važno da roditelji pri pravljenju ili kupovini cipelica mogu da formiraju kriterijum za odabir odgovarajuće obuće.

Šta je važno kod cipelica za decu

Bilo da su konfekcijske ili ručno pravljene, cipelice za zdravu decu treba da zadovolje odredjene uslove. (Staheli, 1991). Najvažniji od njih su:

• Adekvatna veličina (a pravilno merenje uključuje dužinu stopala, širinu stopala, oblik otiska opterećenog stopala, kao i najmanje tri obima- u nivou korenova prstiju, u predelu subtalarnog zgloba zgloba preko pete, i iznad skočnog zgloba)
• Vezivanje pertlama (sa najmanje 3 para rupa, jer to pruža neophodnu čvrstinu na dovoljnoj dužini risa stopala). Čičak vezivanje treba da se koristi samo za decu koja ne uspevaju da samostalno barataju pertlama
• Materijal: preporučeni materijal je boks koža, dok se antilop koža može koristiti za uzrast veći od četiri godine i to ukoliko nema hipermobilnosti zglobova niti deformiteta kolena
• Stabilizacija skočnog zgloba (visina sare, dužina unutrašnjeg pojačanja- luba
• Oblik pete (naročita konfiguracija pete, tzv. Tomasova peta, nekada i sa unutrašnjom povišicom (supinacionom trakom) u cilju stabilizacije donjeg skočnog (subtalarnog) zgloba. Ta unutrašnja povišica može biti različite veličine, zavisno od visine i težine deteta, broja cipela i stepena labavosti zglobova.
• Čvrstina prednjeg dela cipele (kapne), koja može biti ojačana
• Materijal djona: najpovoljniji je djon od kože (koji sprečava deformaciju cipele oko uzdužne ose), i po mogućnosti se pendžetira kako bi se sprečilo klizanje.
• Uložak u cipeli može biti ugradjen u cipelu ili slobodan (pa se može vaditi radi pranja, i premestiti u drugu obuću). Najčešće se koristi standardni stabilni anatomski oblikovani uložak, a po potrebi se može koristiti i drugačiji.

Unesite Vašu mail adresu da biste preuzeli kompletan opis (specifikaciju) preporučenih cipelica za decu, kako biste ih lakše odabrali u okviru asortimana prodavnica konfekcijskih cipela za decu, ili na osnovu specifikacije ručno i po meri izradili u specijalizovanim radionicama.

[contact-form-7 id=”426″ title=”Cipelice”]

Upotreba

Ovakav tip cipelica treba nositi po mogućnost pri svakom osloncu (jer su samo pri osloncu aktivne), a najmanje 6 sati dnevno. Što se dete više kreće, i što više pokušava da iskrivi i savlada cipelice, to je njihov stabilizacioni efekat veći.

Isti tip cipelica se može koristiti i za decu koja su prohodala i nemaju drugih deformiteta nogu, sve do navršene četvrte godine života. U kasnijem periodu se one sve manje koriste jer se uvodi i sportska obuća, čiji izbor je takodje veoma važan. Neki vidovi sportske obuće (roleri, klizaljke i skijaške cipele) imaju snažan preventivni učinak kod zdravog hipermobilnog stopala. Naravno, zbog rizika od povreda, sve ove aktivnosti podrazumevaju adekvatnu pasivnu zaštitu deteta (štitnici, odeća), naučenu tehniku kretanja kao i nadzor i asistenciju odrasle osobe. (Walther et al, 2008; Stoffregen et al, 1997)

Literatura

The post Kako odabrati obuću za decu appeared first on Sport i Zdravlje.

Nakon rodjenja, pod uticajem položaja u poslednjim mesecima trudnoće kao i različitih senzo-motoričkih stimulansa kroz doživljaj pokreta, osećaj dodira i otpora okolnih površina i predmeta, stopalo se u prvoj godini života aktivno razvija kroz više faza:

• Prvih nekoliko nedelja konfiguracija i pokretljivost stopala ne pokazuje značajnu razliku u odnosu na period poslednjih meseci trudnoće (Fritsch, 1996)
• Tokom sledećih 3-4 meseca smanjuje se obim pokreta dorzalne fleksije (podizanja stopala naviše) a povećava se obim pokreta plantarne fleksije (opružanja stopala odnosno pregibanja tabanske strane) (Maier & Killmann, 2003)
• Do perioda uspostavljanja stojećeg oslonca (što se dešava prosečno oko devetog meseca) održava se obim pokreta supinacije (uvrtanja stopala), a pokušaji uspravljanja stimulišu zadebljanje tabanskog masnog jastučeta i formiranje  tabanske kože u smislu nosioca oslonca (Bleck, 1982)

Razvoj oslonca

Od devetog meseca (uz uvažavanje individualnih razlika) toleriše se i potpomaže uspravljanje deteta u stojeći stav, i uvežbavanje održanja ravnoteže i hoda. U tom cilju u upotrebi su različite sprave i pomagala: ogradice, kaiševi za pridržavanje pri hodu, kao i različite sprave za olakšani oslonac.

Obzirom da se motorički razvoj deteta odvija u centrifugalnom pravcu, kontrola stabilnosti i pokretljivosti zglobova noge je različita: najveća je kod kukova, slabija kod kolena a najslabija kod skočnih zglobova i stopala. (Sutherland & Valencia, 1997) Pored specifičnosti motorne kontrole, još faktora dodatno umanjuje stabilnost skočnog zgloba:

• elastičnost mekih tkiva karakteristična za uzrast odojčeta
• asimetrična konfiguracija fokusa oslonca na stopalu- veća površina oslonca se nalazi upolje od osovine pokreta u subtalarnom zglobu (koji je odgovoran za pokrete uvrtanja i izvrtanja stopala).

Iz tih razloga, potrebno je posebnu pažnju obratiti na stabilizaciju skočnog i subtalarnog zgloba prilikom uvežbavanja oslonca i hoda. U praksi, to se može postići nošenjem adekvatne obuće za prohodavanje.

Ovaj uobičajeni, normalni i očekivani sled dogadjaja može biti poremećen ili izmenjen, pri čemu nastaju deformiteti skočnog zgloba i stopala. U tom slučaju svakako je neophodno potražiti stručnu pomoć, sprovesti preciznu dijagnostiku i pravovremeno lečenje. Ukoliko se otkriju na vreme, mnogi deformiteti pa i veoma teški, mogu se uspešno korigovati. Ukoliko dete nema vidljivih deformiteta, neophodno je pravilnim izborom aktivnosti, igračaka, pomagala, obuće i drugih elemenata vršiti prevenciju njihove eventualne pojave u kasnijem periodu.

Literatura

1. Fritsch H. Sectional anatomy of connective tissue structures in the hindfoot of the newborn child and the adult. Anat Rec 1996;246: 147–54.
2. Maier E, Killmann M. Kinderfuß und Kinderschuh. Munich: Verlag Neuer Merkur; 2003.
3. Bleck EE. Developmental Orthopaedics. III. Toddlers. Dev Med Child Neurol 1982;24:533–55.
4. Sutherland DH, Valencia F. Padiatric gait. In: Drennan JC, editor. The child’s foot and ankle. New York: Raven Press; 1992. pp. 19–35. Laboratory, University of Calgary; 1997.

The post Prvi koraci appeared first on Sport i Zdravlje.

Postoje brojni naučni radovi o uticaju položaja i pokreta u zglobu kuka na modifikaciju razvojnog poremećaja kuka. U tom smislu, za sve bebe kod kojih se usled luksacije ili subluksacije već ne leče na druge načine, primenjuje se preventivno široko povijanje i to: dovoljno široko (dve uzdužno postavljene široke tetra pelene i preko njih švedska pelena) i dovoljno dugo (što duže i dokle god ne značajno remeti oslonac i hod, dakle najmanje do kraja osmog meseca). (Banta & Scrutton, 2003; Woolacott at al, 2005)

Cilj ove prevencije je da se čak i suptilna, minimalna displazija umanji ili otkloni, odlažući eventualnu ugradnju proteze zgloba kuka u starosti. Prisustvo velikog broja različitih uzročnih faktora RPK svakako otežava merenje pozitivnog učinka pojedinačnih terapijskih mera, ali svako poboljšanje, makar i minimalno, može doneti odlaganje u usporavanje habanja zgloba kuka tokom čitavog života. (Gupte, 2000; Elbourne et al, 2002; Dunn et al, 1985; Falliner et al, 1999)

Da li je dovoljno povijati dete Pampers pelenom?

Pampers pelene ne doprinose raširenoj poziciji nogu, tako da se mogu koristiti uz široki povoj, ali ne i umesto njega.

Da li široki povoj dovodi do pregrevanja deteta?

Nepromočiva Pampers pelena, a naročito nakon upijanja tople mokraće, podseća na termofor. Pamučne pelene u toj situaciji minimalno otežavaju hladjenje karličnog predela (koji predstavlja relativno mali deo bebine površine tela). Umesto odbacivanja širokog povijanja, pravi potez je pravovremena zamena natopljene Pampers pelene, kao i izbor adekvatne odeće koja omogućava odgovarajuću razmenu toplote preko (značajno velike) površine trupa i nogu.

Da li široki povoj ima ikakvih loših efekata?

Jedine teškoće koje široko povijanje donosi su vezane za pranje veće količine veša (gde se obavezno zapetljaju dugačke trake švedskih pelena). Ukoliko se postavi pravilno, široko povijanje omogućava značajne spontane pokrete bebinih kukova. Pri svakom povijanju, beba uz roditeljsku pomoć treba da izvede nekoliko ponavljanja aktivnih i pasivnih vežbi za zglobove kukova.

Do kada treba nositi široki povoj?

Pošto mu je dejstvo usmereno na poboljšanje razvoja zgloba kuka, a to je dugotrajan proces, široki povoj treba koristiti sve dok njegovo prisustvo ne počne da smeta. Smatra se da on otežava proces sužavanja širokog oslonca pri hodu deteta (naime, deca najpre hodaju sa široko postavljenim nogama, a kad se osete sigurnim u pogledu održavanja ravnoteže, sužavaju oslonac u cilju lakšeg i bržeg kretanja), znači ne pre drugog meseca hoda. To znači da je kod najvećeg broja dece široki povoj povoljno koristiti najmanje tokom prvih 8 meseci.

Da li je široko povijanje garancija da će kukovi biti sasvim zdravi?

Široko povijanje je značajno povećanje šanse za pravilan razvoj zgloba kuka. Medjutim, postoje i druge bolesti i deformiteti koji mogu oštetiti zglob kuka u kasnijem periodu, i za koje postoje izvesni načini prevencije.

Literatura

1. Banta J, David Scrutton D: Hip disorders in childhood. Cambridge University Press, 2003, p. 54.
2. Woolacott N, Puhan M, Steurer J, Kleijnen J: Ultrasonography in screening for developmental dysplasia of the hip in newborns: systematic review. BMJ 2005; 330 : 1413.
3. Gupte S.: Recent Advances in Pediatrics: Neonatology 2 (5). Jaypee Brothers Publishers. 2000, p. 349.
4. Elbourne D, Dezateux C, Arthur R, Clarke NM, Gray A, King A, et al.Ultrasonography in the diagnosis and management of developmental hip dysplasia (UK hip trial): clinical and economic results of a multicentre randomised controlled trial. Lancet 2002; 360:2009–17.
5. Dunn M, Evans E, Thearle J, Griffiths D, Witherow J. Congenital dislocation of the hip: early and late diagnosis and management compared. Arch Disease Childhood 1985;60: 407–14.
6. Falliner A, Hahne HJ, Hassenpflug J. Sonographic hip screening and early management of developmental dysplasia of the hip. J Pediatr Orthop B 1999;8(2):112-7.

The post Kako povijati bebu II deo – preventiva appeared first on Sport i Zdravlje.

Jedna od prvih nepoznanica mladih roditelja je problem povijanja bebe. U masi različitih informacija pristiglih sa više strana, često je teško formirati kriterijum na osnovu kojeg treba odabrati relevantne, prave savete, i na pravi način ih odvojiti od paušalnih nagadjanja, modernih trendova ili arhaičnih običaja. Evo nekih naučno zasnovanih stavova koji u tome mogu pomoći:

U našoj sredini se više decenija sprovode sistematski ultrazvučni pregledi u cilju ranog otkrivanja razvojnog poremećaja kuka (RPK). To je podmuklo oboljenje nepoznatog uzroka, ali se zna da na njegovu pojavu utiče kombinacija više faktora: genetska predispozicija, nepovoljni položaji fetusa u trudnoći, smanjena količina amnionske tečnosti, hipermobilnost zgloba kuka, i način povijanja bebe. (Mahan & Kasser, 2008; Avery et al, 1999; Chan et al, 1997; Fanaroff & Martin, 2002, Shipman et al, 2006)

Kod RPK je prisutna displazija acetabuluma (zglobne čašice kuka) – pojava da je on nedovoljne dubine, prevelike strmine ili neodgovarajuće usmerenosti). Brzina razvoja i intenzitet poremećaja znatno variraju, što za posledicu ima različite kliničke slike u različitom uzrastu. Što je brzina razvoja poremećaja manja, to su klinički simptomi blaži i kasnije nastaju, a potreba za ultrazvučnom (kasnije i radiografskom) dijagnostikom je veća. Iz tog razloga se rade periodični kontrolni ultrazvučni pregledi.

• Ukoliko poremećaj nastane rano i napreduje brzo, manifestuje se iščašenjem (luksacijom) zgloba kuka prisutnim na rodjenju (te se pored obaveznog kliničkog pregleda što ranije radi i prvi ultrazvučni pregled kukova, kako bi se neoperativno lečenje što ranije primenilo).
• Blaže izražen poremećaj se na prvom ili kontrolnim UZ pregledima vidi kao subluksacija zgloba.
• Još blaže izražena forma displazije se dijagnostikuje znatno kasnije, u odraslom dobu.

Težina oboljenja je u obrnutoj srazmeri sa učestalošću javljanja: išćašenja su najredja, a blage displazije najčešće. (Lorente Moltó et al. 2002; Dezateux & Rosendahl, 2007)

Genetska predispozicija se danas prepoznaje na dva načina: jedan je različita etničko/geografska distribucija poremećaja (u pojedinim delovima severne Evrope i severne Amerike, Japanu, na čitavom Mediteranu, kao i u našoj sredini ova bolest je znatno češća), a drugi je uticaj nasledive hipermobilnosti zglobova što olakšava nastanak razvojnog poremećaja kuka. Veoma visok procenat RPK kod nas zahteva drugačiji pristup u odnosu na zdravstvene sisteme zemalja koje imaju nisku incidencu ovog poremećaja (pojedine zemlje su preko cost/benefit analiza zaključile da su obavezni kontrolni ultrazvučni pregledi skuplji od sporadičnog operativnog lečenja, i ograničile primenu UZ pregleda kukova samo kod onih beba gde se sumnja na RPK). Stavljajući ekonomske parametre u drugi plan, kod nas se teži da sve bebe prodju sistematske UZ preglede, čime se obezbedjuje pravovremeni početak lečenja i maksimizuju šanse za uspešno izlečenje. (Ishida, 1977; Yamamuro & Ishida, 1984; Patel, 2001; Abdinejad et al, 1996)

Završni stadijum RPK su prevremene degenerativne promene (coxarthrosis), sa propadanjem zglobne hrskavice i progresivnim bolovima, uz perspektivu operativnog lečenja putem ugradnje proteze zgloba kuka. Iz tog razloga, neophodno je sprovesti što bolju prevenciju, što raniju dijagnostiku i adekvatnu terapiju tamo gde je ona potrebna. (Furnes et al, 2000)

Nastavak: Kako povijati bebu II – prevencija

Literatura

1. Mahan S, Kasser J. Does Swaddling Influence Developmental Dysplasia of the Hip? Pediatrics 2008;121(1):177-8.
2. Avery B, Fletcher A, Macdonald G: Neonatology, pathophysiology and management of the newborn , 5th ed. Lippincott , Philadelphia, 1999:1277-9.
3. Chan A, Mccaul K, Cundy G: Perinatal risk factors for developmental dysplasia of the hip. Pediat Radiology 1997;44:591-613.
4. Fanaroff A, Martin J: Neonatal medicine, 7th ed, Mosby St Louis,2002:1621-3.
5. Shipman A, Helfand M, Moyer A, Yawn P. Screening for Developmental Dysplasia of the Hip: A Systematic Literature Review for the U.S. Preventive Services Task Force. Pediatrics 2006;117(3):557–76.
6. Lorente Moltó F, Gregori A, Casas L, Perales V. Three-Year Prospective Study of Developmental Dysplasia of the Hip at Birth: Should All Dislocated or Dislocatable Hips Be Treated? J Pediatr Orthop 2002; 22(5):613-21.
7. Dezateux C, Rosendahl K. Developmental dysplasia of the hip. Lancet 2007;369:1541-52.
8. Ishida K. Prevention of the development of the typical dislocation of the hip. Clin Orthop Relat Res 1977;(126) :167 –169.
9. Yamamuro T, Ishida K. Recent advances in the prevention, early diagnosis, and treatment of congenital dislocation of the hip in Japan. Clin Orthop Relat Res 1984;(184) :34 –40.
10. Patel H. Preventive health care, 2001 update: screening and management of developmental dysplasia of the hip in newborns. Can Med Assoc J 2001;164:1669–77.
11. Abdinejad  F, Takapowy J, Eskandari N: Incidence of congenital dislocation of the hip. MJIRI 1996;9:275-80.
12. Furnes O, Lie SA, Espehaug B, Vollset SE, Engesaeter LB, Havelin LI. Hip disease and the prognosis of total hip replacements. A review of 53,698 primary total hip replacements reported to the Norwegian Arthroplasty Register 1987-99. J Bone Joint Surg Br 2000;83:579-86.
     

The post Kako povijati bebu I deo – razvojni poremećaj kuka appeared first on Sport i Zdravlje.

Ravna stopala predstavljaju jedno od najčešćih stanja u pedijatrijskoj ortopedskoj praksi, sa rasprostranjenošću od 1-2,7%, zavisno od izvora. (Garcia-Rodriguez et al., 1999; Pfeiffer et al., 2006). Daleko najveći broj ravnih stopala spada u tzv. fleksibilna ravna stopala – stopala koja bez opterećenja, u vazduhu, imaju normalan uzdužni svod, ali se on spušta do podloge pri osloncu. Deca sa fleksibilnim ravnim stopalima imaju hipermobilne svodove stopala. Pri stajanju na ravnoj podlozi, dodiruju je čitavim tabanom. Usled toga, ponekada dolazi do pojave bolova ili se remeti način hoda. Ovo nije samo problem samog deteta, kome su bol ili narušen fizički izgled i funkcija stopala pri osloncu neprihvatljivi, već je i dalje dijagnostičko-terapijska dilema lekara kliničara: 

• kako fleksibilna ravna stopala pratiti i kontrolisati?
• da li primenjivati neko lečenje, kakvo i kada?
• stopala sa simptomima nasuprot stopalima sa simptomima?
• hipermobilna stopala nasuprot fiksiranim stopalima?

Grupa mogućih uzroka ravnih stopala je veoma velika. Uočeno je da se ona mogu javiti izolovano, ili biti deo šire kliničke slike (generalizovana hipermobilnost zglobova i drugi poremećaji kolagena, različite neuromuskularne bolesti, urodjeni deformiteti i sindromi). Na konfiguraciju stopala utiče i prisustvo prekobrojnih kostiju, rotatornih deformiteta potkolenice, nepotpuna razdvojenost kostiju nožja, gojaznost, i drugi faktori. (Napolitano et al., 2000)

Nakon postavljanja dijagnoze ravnih stopala, postoje dva ishoda: ili se pacijent dalje prati i kontroliše, ili se primenjuju različiti terapijski postupci. U praksi se mogu sresti primena anatomskih uložaka, vežbe istezanja, nošenje specijalno dizajnirane obuće, modifikacija svakodnevnih motoričkih aktivnosti (link ka tekstu o vežbama iz Perićeve knjige), primena korektivnih gipseva, analgetika, redukcija telesne težine kod gojazne dece. 

Literatura

1. Garcia-Rodriguez A, Martib-Jimenez F, Carnero-Varo M, Gomez-Garcia E, Gomez-Aracena J, Fernanedz-Crehuet J. Flexible flat feet in children: a real problem?. Pediatrics 1999;103:84–6.
2. Pfeiffer M, Kotz R, Ledl T, Hauser G, Sluga M. Prevalence of flatfoot in preschool-aged children. Pediatrics 2006;118:634–9.
3. Napolitano C, Walsh S, Mahoney L, McCrea J. Risk factors that adversely modify the natural history of the pediatric pronated foot. Clinics in PodiatricMedicine and Surgery 2000;17:397–417.

The post Ravna stopala I deo – dijagnostika appeared first on Sport i Zdravlje.

Cilj lečenja ravnih stopala je jedinstven: otklanjanje bola, poboljšanje funkcije stopala i prevencija nastanka eventualnog deformiteta. Medjutim, u pogledu izbora terapijskog režima postoje različita, čak suprotna mišljenja.

Pojedini eksperti smatraju da su ravna stopala fiziološka pojava u detinjstvu koja obično spontano prolazi bez potrebe za lečenjem. Drugi se, pak, zalažu za lečenje fleksibilnih ravnih stopala jer mogu proizvesti deformitet, oštećenje zgloba i dovesti do razvoja fiksiranog ravnog stopala tokom života. (Brooks, 1991; Volpon, 1994; Aharonson et al., 1992; Connors et al., 1998; D’Amico, 2009; Evans, 2008; Harris, 2010) 

Labovitz (2006) godine je pokušao da diskusiju o ovom zahtevnom i kontroverznom ortopedsko – pedijatrijskom problemu pretvori u smernice za terapiju. Rezultat je govorio u prilog rane dijagnoze i odgovarajuće terapije, u cilju prevencije budućih bolnih tegoba. Radi definitivne potvrde ovog pristupa neophodna su nova, dugotrajnija i masovnija istraživanja. 

Anatomski ulošci

Anatomski ulošci su medicinska sredstva koje propisuje kvalifikovani lekar, i koja mogu biti fabrički dizajnirana u nekoliko veličina, ili se izradjuju individualno, prema otisku rasterećenog stopala. Otisak se uzima na sledeći način:

• stopalo je u vazduhu, odnosno odignuto od podloge 
• zglobovi stopala su u fiziološkom je položaju, 
• mišići pokretači skočnog zgloba i stopala su maksimalno opušteni (dakle, bez voljnih mišićnih aktivnosti). 
• otisak se uzima pritiskom kalupa od penastog materijala koji ima zanemarljivu elastičnost. 

Anatomski ulošci imaju ulogu da prerasporede sile mišića, telesne težine i sile reakcije podloge pri osloncu i hodu. Oni time dovode do smanjenja bola u proseku za 15%, i poboljšavaju funkciju stopala prosečno za 19% (podaci dobijeni korišćenjem subjektivnih bodovnih skala: VAS i FFI). (Wenger et al., 1989; Whitford & Esterman, 2007)

Pokazano je da individualno izradjeni anatomski ulošci imaju najbolji efekat u smanjenju bola kod simptomatskih ravnih stopala, dok kod bezbolnih fleksibilnih ravnih stopala nemaju terapijski već preventivni efekat. (Powell et al., 2005) Medjutim, novija istraživanja govore o povoljnom dejstvu anatomskih uložaka i na ove pacijente kroz povećani komfor obuće. (Landorf & Keenan, 2007)

Literatura

1. Brooks MH. Flatfeet in children. BMJ 1991;302:237.
2. Volpon JB. Footprint analysis during growth period. Journal of Pediatric Orthopaedics 1994;14:83–5.
3. Aharonson Z, Arcan M, Steinback TV. Foot-ground pressure pattern of flexible flatfoot in childrenm with and without correction of calcaneovalgus. Clinical Orthopaedics and Related Research 1992; 181:177–82.
4. Connors JF, Wernick E, Lowy LJ, Falcone J, Volpe RG. Guidelines for evaluation and management of five common podopediatric conditions. Journal of the American PodiatricMedical Association 1998;88:206–22.
5. D’Amico JC. The flat-footed child-to treat or not to treat: what is the clinician to do?. Journal of American PodiatricMedical Association. 2009;99:267–8.
6. Evans AM. The flat-footed child-to treat or not to treat: What Is the clinician to do?. Journal of the American PodiatricMedical Association 2008;98:386–93.
7. Harris EJ. The natural history and pathophysiology of flexible flatfoot.. Clinic in Podiatric Medicine and Surgery. 2010;27:1–23.
8. Labovitz J. The Algorithmic Approach to Pediatric Flexible Pes Planovalgus. Clinics in Podiatric Medicine and Surgery 2006;23(1):57-76.
9. Wenger DR, Mauldin D, Spleck G, Morgan D, Lieber RL. Corrective shoes and inserts as treatment for flexible flatfoot in infants and children. The Journal of Bone and Joint Surgery 1989; 71-A:800–10.
10. Whitford D, Esterman A. A randomised controlled trial of two types of in-shoe orthoses in children with flexible excess pronation of the feet. Foot & Ankle International 2007;28:715–23.
11. Powell M, Seid M, Szer IS. Efficacy of custom foot orthotics in improving pain and functional status in children with juvenile idiopathic arthritis: a randomised trial. Journal of Rheumatology 2005;32:943–50.
12. Landorf KB, Keenan AM. Do foot orthoses prevent injury? McCauley D & Best T (Editors), Evidence-based Sports Medicine (2nd edition). Blackwell Publishing: Massachusetts, 2007.

The post Ravna stopala II deo – lečenje appeared first on Sport i Zdravlje.