Kako proceniti držanje trupa? Kada kod nekoga primetimo da zauzima položaj sa iskrivljenim obrisima kičmenog stuba, ili da je jedno rame u stojećem ili sedećem položaju postavljeno niže od drugog, često se koristi i termin "loše držanje". Idealno držanje se prepoznaje na sledeći način: posmatrano sa boka, uho, centar zgloba ramena i centar zgloba kuka stoje u istoj, vertikalno postavljenoj pravoj liniji. Takav položaj se kod zdravih osoba uspostavlja lako i održava uz minimum napora. Kada pozicija glave, vrata i trupa odstupa od idealnog, koštane i mekotkivne strukture imaju veći napor da održe telo u asimetričnom položaju.

Uobičajeno je pitanje tipa "ako često sedim u lošem položaju, iskrivljen i naslonjen na nešto, ako ležim sklupčan, da li ću dobiti skoliozu?"

Odgovor je ne. Skolioza se ne dobija usled sportskih aktivnosti, preteških ranaca, pozicija pri spavanju, nepravilnog držanja ili male razlike u dužini nogu (do 2 cm).

Najčešća forma skolioze je Idiopatska skolioza. Reč "idiopatska" u prevodu sa latinskog znači "nepoznatnog uzroka" (istina, istraživači su otkrili neke genetske promene koje su povezane sa pojavom ovog tipa skolioze). Medjutim, iako nije uzrokovana spoljašnjim silama, skolioza se može pogoršavati pod njihovim uticajem. 

U tom smislu je jasno da neinvazivni tretmani poput manipulacije ili mobilizacije, kao i specijalnih metoda vežbanja ne mogu izmeniti genetsku osnovu skolioze, niti uticati na uzrok njene pojave, ali mogu modifikovati uticaj tih spoljašnjih sila, utičući na tok i razvoj deformiteta. 

Izuzetak od ovoga su slučajevi neuromuskularne ili posturalne skolioze, gde je mišićni disbalans (jedni mišići su istegnuti i oslabljeni, drugi su zategnuti i nefunkcionalni) uzrok a ne prateći faktor skolioze. Tada precizno i pravilno odabrano vežbanje ima značajan efekat.

The post Da li loše držanje dovodi do skolioze? appeared first on Sport i Zdravlje.

Schroth metod je sistem vežbanja koji se primenjuje u savremenoj kineziterapiji kod skolioze. Ciljevi ovog metoda su: zaustavljanje progresije krivine i njena korekcija, poboljšanje kvaliteta života pacijenata, povećanje vitalnog kapaciteta pluća, poboljšanje posture, kao i osposobljavanje pacijenta da dugotrajno održi postignutu korekciju i time odloži ili izbegne hiruršku intervenciju. Klinički je dokazano da svakodnevne vežbe po Schrot metodi u trajanju od 30-120 minuta dnevno inhibiraju mehaničke sile, koje nastaju usled lošeg držanja i gravitacije, a koje bi inače vremenom dovele do daljeg povećanja krivine (takozvani ”začarani krug”), čak i nakon završenog rasta. Schroth metod daje pacijentima potrebno znanje i sredstva kojima mogu doživotno da drže pod kontrolom stanje svoje kičme.

Ovaj sistem izometrijskih i drugih vežbi razvila je 1920. godine Katarina Schroth, čiji je uspeh u lečenju sopstvene skolioze privukao pažnju nemačkih stručnjaka. Za dalji razvoj ove metode zaslužna je njena ćerka, Christa Lehnert-Schroth. U to vreme, većina dostupnih metoda bila je bazirana samo na mehaničkim aspektima, dok je ona razvijala mehanizme kojima se na držanje trupa može promeniti neurofiziološkim mehanizmima. Oni uključuju i specijalnu tehniku disanja („rotaciono disanje“), prilikom koga se generišu unutrašnje sile sposobne da korektivno utiču na skoliozu. Shroth metod u prvim mesecima primene  uključuje i primenu posebna vrste individualno napravljene višedelne ortoze- Chêneau midera (Zaborowska-Sapeta et al, 2011).

Krajem tridesetih godina prošlog veka ovaj metod je bio priznat za najbolji konzervativni tretman skolioza u Nemačkoj. Nakon što je metod dalje razvijen i usavršen, 1960. godine u mestu Bad Sobernheim u Nemačkoj otvorena je Klinika ”Asklepios Katharina-Schroth”, čiji je današnji kapacitet 200 pacijenata. Schroth metod je postao standard neoperativne terapije skolioza u Nemačkoj, podržan je od strane državnog sistema zdravstvenog osiguranja i nemački ortopedi hirurzi rutinski upućuju pacijente sa skoliozom na terapiju Schroth vezbama (Weiss&Godall, 2008). Pored Nemačke, u više zemaljapostoje centri Schroth terapiju i edukaciju, a jedan od najznačajnijih takvih centara u Evropi je Barcelona Scoliosis Physical Therapy School-BSPTS. Obuka zdravstvenih radnika ima više nivoa i traje različito: dve nedelje za nivo sertifikovanog Schroth terapeuta, a 12 meseci za sertifikovanog Schroth instruktora. Dok terapeutski nivo omogućava rad samo sa adolescentima (mladjima od 20 godina), instruktorski nivo pored terapije omogućava i samostalnu izradu Chêneau midera, i dozvoljava organizovanje zvaničnih seminara i predavanja iz ove oblasti.

Rezultati dobijeni dugogodišnjim praćenjem pacijenata na Schroth klinikama u Nemačkoj, Španiji, Engleskoj, Turskoj i SAD pokazuju da je u velikoj većini slučajeva gore navedene ciljeve u najvećem broju slučajeva moguće postići (Negrini et al, 2008). Relativno mali procenat pacijenata, prosečno oko 20%, se posle Schrot terapije ipak odlučuje za hirurško lečenje (Weiss&Weiss, 2004). Ovaj podatak je naročito upečatljiv ukoliko se ima u vidu da pacijenti tretirani na Klinici Katarine Schroth u Nemačkoj uglavnom spadaju u grupu teških slučajeva.

U našoj sredini Schroth metod je prisutan od 2011. godine, zahvaljujući dr Mini Jelačić, prvom i zasada jedinom sertifikovanom BSPTS instruktoru za Schroth u Srbiji. Tu su i tri sertifikovana Schroth terapeuta, dva u Novom Sadu i jedan u Beogradu.

Literatura

1. Zaborowska-Sapeta K, Kowalski IM, Kotwicki T, Protasiewicz-Fałdowska H, Kiebzak W. Effectiveness of Chêneau brace treatment for idiopathic scoliosis: prospective study in 79 patients followed to skeletal maturity. Scoliosis 2011;6(2):1-5.
2. Weiss HR, Goodall D: The treatment of adolescent idiopathic scoliosis (AIS) according to present evidence. A systematic review.  Eur J Phys Rehabil Med 2008, 44(2):177-193.
3. Negrini S, Grivas TB, Kotwicki T, Rigo M, Zaina F. Guidelines on "Standards of management of idiopathic scoliosis with corrective braces in everyday clinics and in clinical research": SOSORT Consensus 2008. Scoliosis 2009;4(2):1-14.
4. Weiss HR, Weiss G: Meta Analysis of Prevalence of Surgery in Patients with Scoliosis Following Conservative Treatment. International Research Society on Spinal Deformities: 2004; Vancouver 2004:416-419.

The post Schroth metod u terapiji skolioze appeared first on Sport i Zdravlje.

Učestalost skolioze u uzrastu od 13-14 godina, prema skorašnjim epidemiološkim studijama iznosi oko 2.22% kod devojčica i 0.66% kod dečaka (Wong et al., 2005). Iako uzroci još nisu poznati, genetička istraživanja ukazuju na češću pojavu odredjenih genetskih markera kod adolescenata sa skoliozom. (Gao et al., 2007)

Lečenje posturalne skolioze

Posturalna skolioza se tretira korekcijom mišićnog balansa i tonusa. Ovo se može postići kombinacijom programiranog proprioceptivnog treninga i manualnih tehnika poput miofascijalnog oslobadjanja. Principi korekcije posturalne skolioze:

• Usvajanje motoričkog obrasca pravilnog uspravnog stava trupa
• Poboljšanje pokretljivosti zglobova
• Smanjenje tenzije skraćenih mišića
• Poboljšanje tonusa i snage insuficijentnih mišića

Lečenje idiopatske skolioze

Idiopatska skolioza najčešće nastaje na terenu posturalne skolioze, odnosno nepravilnog držanja. To znači da se na onaj deo krivine idiopatske skolioze koji je nastao usled funkcionalnog poremećaja posture može uticati napred navedenim načinima. Na preostali deo idiopatske skolioze značajan uticaj zasada daju samo primena specijalnih metoda fizikalne terapije (Schrott, Karski, Rolfing), adekvatnih midera, a za slučajeve koji uprkos tome progrediraju rezervisano je operativno lečenje. 

Literatura

1. Wong HK, Hui JH, Rajan U et all. Idiopathic scoliosis in Singapore schoolchildren: a prevalence study 15 years into the screening program. Spine 2005; 30(10):1188-9
2. Gao X, Gordon D, Zhang D, et al. CHD7 gene polymorphisms are associated with susceptibility to idiopathic scoliosis. Am J Hum Genet 2007; 80: 957–65.

The post Posturalna i idiopatska skolioza appeared first on Sport i Zdravlje.