CoreFitMax (korfitmaks) je metoda motoričkog testiranja baziran na algoritmu statističke analize 88 standardnih sportsko-ortopedskih znakova i trenažnih testova.

Rezultati CoreFitMax testiranja su: 

(1) procentualni odnos relativnog mirujućeg mišićnog tonusa preko 60 mišića važnih za čovekovo držanje, kretanje i sportske performanse; 

(2) procenat globalne koordinacije mišića, i

(3) proračun optimalne telesne težine i načina hoda. 

Testiranje se sprovodi bez senzora i bez posebne opreme, uz pomoć CFM softvera i uz jednostavne rekvizite koji se mogu naći u svakoj teretani ili fitnes centru. Uvežbanom treneru ili terapeutu potrebno je manje od 20 minuta da sprovedu CFM testiranje jedne osobe i odmah odštampaju rezultat.

Ukoliko se primeti značajan miofascijalni disbalans (najčešće kao posledica…

 …nezalečene povrede, ili posledica neodgovarajućeg ili nekontrolisanog vežbanja), na osnovu CFM rezultata softverski se generiše precizan individualizovani program proprioceptivno-baziranog vežbanja takav da postupno koriguje uočene disbalanse tokom nekoliko meseci. Broj parametara (rezultati CFM testa vežbača x relevantni parametri preko 500 standardnih kondicionih i fitnes vežbi i pokreta učitanih u softver)  koje softver obradi za izradu jednog mesečnog programa jedne osobe je preko 31000. Ovoliku preciznost može da ostvari jedino lični trener koji trenira samo jednog vežbača, što je znatno skuplje i vremenski zahtevnije od  kompjuterske izrade programa.

• Ostvarivanje terapijskih ciljeva trenažnim metodama, u cilju otklanjanja i prevencije hroničnih povreda.
• Progresija (redosled primene sve težih vežbi) vežbanja prati redosled razvoja motorne kontrole čoveka, i ostvaruje se na više načina: usložnjavanjem vežbi, povećanjem opterećenja, smanjenjem stabilnosti oslonca, korišćenjem zahtevnijih rekvizita, ili kombinacijom navedenog.
• Osnovno orudje u CoreFitMax vežbanju je kontinuirana promena položaja težišta tela, površine oslonca kao i ravni pokreta prilikom vežbanja.
• Periodizacija vežbanja je sastavljena prema savremenim načelima sportskog treninga.
• Program vežbanja se sastavlja uz pomoć računara, na osnovu seta motoričkih testova koji se ponavljanju jednom mesečno.
• Vežbe se sprovode uz individualnu stručnu asistenciju, prilagodjeno uzrastu, polu i konstituciji.

• kod prisustva lošeg držanja, slabe koordinacije pokreta ili konstitucionalne hipermobilnosti (labavi zglobovi)
• kao podrška aktivnostima svakodnevnog života, odnosno kao oblik individualnog fitnesa
• u sklopu bazičnih trenažnih aktivnosti u različitim sportovima (trčanje, plivanje, fudbal, košarka, tenis, džudo i još 8 sportova).

U sva tri slučaja vežbač se na osnovu testova svrstava u jedan od četiri nivoa vežbanja:

1. CFM Range (poboljšanje obima pokreta),
2. CFM Balance (poboljšanje kontrole stabilnosti zglobova),
3. CFM Control (poboljšanje kontrole pokreta), i
4. CFM Skill (poboljšanje kvaliteta pokretljivosti, tj. veštine pokreta)

The post CoreFitMax appeared first on Sport i Zdravlje.

Iako urodjena, generalizovana labavost zglobova se može značajno modifikovati adekvatnim fizičkim vežbanjem. Različiti su načini tog vežbanja- od individualnog, u svom domu, do organizovane i prepoznatljive rekreativne aktivnosti. U svakom slučaju, korisna je svaka aktivnost koja se sprovodi prema sledećim pravilima:

• Intenzitet treba da bude adekvatno doziran (bez stimulacije refleksa na istezanje);

• neophodno je vežbati kontinuirano, svakodnevno ili svakog drugog dana, zavisno od trenutne forme;

• obim pokreta trupom i udovima pri vežbanju treba da bude korigovan, tako da odgovara normalnom, prosečnom opsegu tih pokreta. Treba izbegavati dovodjenje zglobova u krajnje, bolne položaje;

• izbor i doziranje vežbi treba da bude usmeren na ciljano povećanje tonusa i funkcionalno skraćenje onih mišića koji stabilizuju hipermobilne zglobove;

• najpovoljniji rezultati se ostvaruju primenom proprioceptivnog treninga.

U dečjem uzrastu, od druge do sedme godine, u prusustvu generalizovane ligamentarne labavosti javlja se opasnost od nastanka razvojnog deformiteta zglobova kolena. U tom smislu preporučuje se stabilizacija skočnog zgloba individualno pravljenim čvrstima cipelicama posebnih karakteristika, takvih da nemaju funkciju korekcije deformiteta već njegove prevencije.

Generalizovana ligamentarna labavost je urodjena i značajna telesna karakteristika, čiji uticaj na lokomotorni sitem nije zanemarljiv. Ipak, ohrabruje činjenica da pravilno odabrana rekreativna fizička aktivnost, edukacija oko prevencije povreda i upotreba proprioceptivnih stimulatora u vidu spoljašnje mehaničke potpore zglovoba mogu pomoći u modifikovanju onoga sa čime smo rodjeni, te uz zadovoljstvo i radost vežbanja doprineti i smanjenju rizika od povreda.

The post Vežbanje i hipermobilnost appeared first on Sport i Zdravlje.

Svako kretanje, pa i pokreti čovekovog tela, izazvani su dejstvom neke sile. Postoje unutrašnji (na primer, kontrakcije mišića ili elastičnost mekih tkiva) i spoljašnji izvori sila (na primer,  sila gravitacije ili sila kojom dejstvuje neki drugi objekat ili osoba u fizičkom kontaktu sa telom). U praksi, na sve segmente našeg tela neprestano deluje više sila čije se karakteristike (pravac, smer, intenzitet) stalno menjaju. Kroz interakciju svih tih sila nastaje rezultantna sila, koja dovodi do pokreta u našim zglobovima, odnosno kretanja delova tela jednog u odnosu na drugi, kao i kretanja tela u odnosu na okolinu.

Ukoliko je neki pokret praćen značajnim angažovanjem mišića, anatomski lociranih tako da imaju povoljan ugao dejstva na pokret, mi takve pokrete nazivano aktivnim a pomenute mišiće nazivamo agonistima ili antagonistima, zavisno od odnosa smera njihove sile i smera pokreta (kod agonista sila i pokret imaju isti smer, a kod antagonista suprotan smer). Pored tih pojmova, često se pominje i pojam sinergista (mišića koji odredjeni pokret potpomažu), medjutim razvoj neurofiziologije, kao i pojava prezicnih mernih instrumenata sposobnih da u realnom vremenu objektivno procene svaki segment motorne kontrole, baca nešto drugačije svetlo na ovu problematiku. Danas se umesto sinergije sve više insistira na konceptu stabilizacione ko-kontrakcije. O čemu se tu radi?

Pojam ko-kontrakcije je najlakše objasniti na primeru lumbalnog segmenta kičmenog stuba. Svaki aktivni pokret u zglobovima lumbalnog segmenta kičme u bilo kom pravcu je, uz kontrakciju agonista, praćen i aktivacijom drugih lumbalnih mišića. Te aktivacije se označavaju kao ko-kontrakcije jer ne proizvode “povoljan” momenat sile, odnosno takav koji je u skladu sa pravcem izvodjenja aktivnog pokreta. One, medjutim, doprinose boljoj preraspodeli kompresione sile koja aktivni pokret obavezno prati. Ko-kontrakcije lumbalnih mišića dakle imaju ulogu stabilizacije lumbalnog segmenta (Cholewicki & McGill, 1996).

Zbog čega su ko-kontrakcije značajne?

Kičmeni stub lišen mišićne stabilizacije, odnosno sistem sastavljen samo od pršljenova i ligamenata, deformiše se već pri minimalnoj aksijalnoj sili od oko 20 N. Ko-kontrakcioni tonus mišića stabilizatora kičmenog stuba mu daje znatno veću nosivost (Lucas & Bresler, 1961). Na primer, pokazano je da pri stajanju u prirodnom stojećem stavu bez dodatnog tereta, ko-kontrakcija mišića prednjeg trbušnog zida od samo 3% od maksimalno moguće voljne kontrakcije pruža dovoljnu stabilizaciju lumbalnom segmentu, dok se ovaj iznos duplira u slučaju da postoji prethodna povreda intersegmentalnog vezivnog tkiva (kapsula i ligamenata) (Cholewicki et al., 1997).

Pojedini intersegmentalni mišići (na primer mm. rotatores i mm. intertransversarii) imaju 4-7 puta više mišićnih vretena (specijalnih vrsta mišićnih vlakana specijalizovanih za regulaciju tonusa mišića) u odnosu na multifidne mišiće (mm.multifidi). Smatra se da njihova uloga i nije produkcija motorne sile, već služe kao senzori položaja i pokreta pršljenova u sistemu motorne kontrole (Nitz & Peck, 1986).

Literatura

1. Cholewicki J, McGill SM. Mechanical stability of the in vivo lumbar spine: implications for injury and chronic low back pain. Clinical Biomechanics. 1996;11:1-15.
2. Lucas D, Bresler B. Stability of the Ligamentous Spine. San Francisco. Calif: Biomechanics Laboratory. University of California, San Francisco; 1961. Technical Report No. 40
3. Cholewicki J, Panjabi MM, Khachatryan A. Stabilizing function of trunk flexor-extensor muscles around a neutral spine posture. Spine. 1997;22:2207-2212.
4. Nitz AJ, Peck D. Conrparison of muscle spindle concentrations in large and small human epaxial muscles acting in parallel combinations. Am Surg. 1986;62:273-277.

The post Šta su ko-kontrakcije? appeared first on Sport i Zdravlje.

Unutrašnji kosi i poprečni trbušni mišić štite ingvinalni kanal, kontinualno su aktivni pri stajanju, pojačano su aktivni pri povećanju intraabdominalnog pritiska. 

Transverzus abdominis ne učestvuje značajno u pokretima trupa. Medjutim, preko svog pripoja na torakolumbalnoj fasciji može doprineti antefleksiji lumbalnog dela kičmenog stuba, što je naročito bitno pri uspravljanju.

Funkcija iliopsoasa je uglavnom fleksija, uz blagu adukciju. On izvodi inklinaciju karlice, povećava lumbalnu lordozu. Kad je femur fiksiran, iliopsoas povlači lumbalnu kičmu unapred, flektira je  i rotira prema suprotnoj strani (rotacioni efekat je najveći na L3).

Lumbalni dorzalni ekstenzori ekscentričnom kontrakcijom kontrolišu lumbalnu fleksiju, ali praktično samo ukoliko je ta fleksija velikog obima ili toliko brza da aktivira refleks na istezanje.

Lumbalnu fleksiju više od spinalnih ligamenata limitiraju fasetni zglobovi (svojom apozicijom kroz pokret združene rotacije i prednje translacije) i intervertebralni diskusi. Vežbe sa brzom i ekstenzivnom lumbalnom fleksijom stoga nisu preporučljive jer stvaraju preterano opterećenje na zadnje spinalne strukture, dovodeći do hipermobilnosti i fasetne degeneracije. (Norris, 1993)

Literatura

1. Norris CM. Abdominal muscle training in sport. Br J Sp Med 1993;27(1):19-27.

The post Pokreti i pokretači trupa I deo appeared first on Sport i Zdravlje.

Multifidni mišić je jedan od najmanjih mišića ledja. On je jedan od primera da uobičajeno verovanje kako su mali mišići manje važni za pokrete od krupnih nije tačno.

Multifidni mišić obuhvata dve serije mišićnih snopova: površnu i duboku, i pripaja se na rtnim nastavcima, kao i drugim nastavcima zadnjih delova pršljenova, kao i na više sakralnih ligamenata i njihovih aponeuroza.

Koja je funkcija multifidusa?

Multifidus pomaže u distribuciji sile izmedju susednih pršljenova. Pored toga, on igra ulogu stabilizatora kičmenog stuba. Sa kineziološke tačke gledišta, on učestvuje u obrascima pokreta udova i trupa tako što, osim što učestvuje u stabilizaciji trupa u cilju pružanja oslonca za pokret udova, on sadrži veliki broj mišićnih vretena (senzora za stepen istegnutosti mišića). Zahvaljujući signalima iz mišićnih vretena, iz multifidusa kao i sa drugih lokacija, naše telo ima uskladjene i precizne pokrete i adekvatan balans, a naši mišići imaju optimalnu aktivaciju. 

Uočeno je da se kontrakcija multifidusa dešava prilikom mnogih svakodnevnih pokreta trupom i udovima, poput pretklona, otklona trupa. Ona najčešće započinje neposredno pre početka tih pokreta, i traje tokom njihovog izvodjenja, štiteći kičmeni stub od povreda, i istovremeno ga pripremajući za održanje balansa čitavog tela pri pokretu koji sledi.

Rezultati istraživanja pokazuju da osobe sa hroničnim bolom u donjem delu ledja imaju značajno manju aktivnost multifidusa pri kretanju i izvodjenju vežbi snage i koordinacije nego zdrave osobe. (Danneels et al., 2002) Smatra se da je ovo uzrokovano bolom, štednjom pokreta i posledičnim narušavanjem kondicije i motoričnog obrasca multifidnih mišića. Kao posledica javlja se veća verovatnoća povreda ledja.

Šta raditi?

Nakon što smo shvatili važnu ulogu multifidnih mišića u očuvanju zdravlja i pokretljivosti trupa, a posebno u situaciji nakon operacija na kičmenom stubu, neophodno je primeniti set jednostavnih ali efikasnih vežbi za taj mišić. Evo jednog primera:

Multifidus vežba

• Zauzmite ležeći položaj na boku, držeći kičmeni stub u neutralnoj poziciji.
• Locirajte multifidni mišić na sledeći način: postavite dlan na predeo 3-5 cm bočno od centralne linije ledja, neposredno iznad linije struka.
• Dišući duboko i sporo, zamišljajte da gornju natkolenicu premeštate put napred, kao da se izvodi pokret pregibanja u zglobu kuka. Pod prstima ruke ćete osetiti sporo i snažno zatezanje multifidnog mišića.
• Kad savladate izolaciju kontrakcije multifidnog mišića u ovom položaju, isto to možete probati i u mnogim drugim različitim svakodnevnim položajim i pokretima.

Literatura

1. Danneels et. al. Differences in electromyographic activity in the multifidus muscle and iliocostalis lumborum between healthy subjects and patients with sub-acute and chronic low back pain. European Spine Journal. 2002; 11:13-19.

The post Multifidus- mali ali snažan mišić appeared first on Sport i Zdravlje.

U idealnom slučaju, svi naši mišići su uravnoteženih svojstava (snaga, tonus, elastičnost…) pružajući skeletu neophodni strukturalni balans. Medjutim, u praksi stvari često stoje drugačije: jedan mišić je previše jak ili previše slab u odnosu na svog funkcionalnog antagonistu. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da jedna situacija često olakšava nastanak i druge, tako da se one mogu pojaviti i zajedno, na primer u slučajevima prisustva hroničnog muskuloskeletnog bola.

Drugi veoma čest izvor mišićnog disbalansa je pogrešan metod vežbanja (najčešće samoinicijativno laičko formiranje treninga u teretani vodeći se samo željama, a ne i pravilima i merama opreza). Tipičan primer je intenzivno vežbanje mišića prednje-bočnog trbušnog zida, zapostavljajući pritom mišiće donjeg dela ledja. Umesto lepe muskulozne figure, ramena se pomeraju put napred i naniže, uz unutrašnju rotaciju i nastaje grudna hiperkifoza.

Pojedini sportovi i rekreativne aktivnosti, poput biciklizma, uključuju specifičan nefiziološki položaj trupa, što predstavlja povećani rizik za mišićni disbalans.

Dugotrajno prisutan mišićni disbalans može dovesti do strukturnog disbalansa, odnosno formiranja deformiteta. Medjutim, proces može da teče i obrnuto: na primer, u slučaju razvoja degenerativnih promena nekog zgloba, bezbolni opseg pokreta u tom zglobu se sužava, napuštajući idealne ravni pokreta i fiziološke pozicije u tom zglobu. Stoga neki mišići rade lakše, a drugima je poluga otežana pa vremenom postaju podložniji oštećenjima i nastaju bolni sindromi.

U treningu i terapiji, povećanje tonusa oslabljenog mišića ima prednost nad namernim oslabljivanjem prejakog mišića. Trebalo bi izbeći čestu grešku da se vežbanjem deluje na oba mišića koji su u disbalansu. Iz tog razloga, pravilna i dovoljno precizna dijagnostika koji mišić je izvor problema je ključni efekat uspeha.

The post Mišićni disbalans appeared first on Sport i Zdravlje.

Uobičajen način istezanja hamstring-a (slika 1) može da dovede do pogoršanja hroničnog bolnog sindroma donjeg dela ledja. Razlog za ovo je što se maksimum mekotivne tenzije u ovakvom položaju (dakle pri istezanju uz dorzifleksiju stopala, ispružena oba kolena i pretklon trupom) ostvaruje u zatkolenom predelu. Na taj način, ovakvo istezanje fokusira donji deo mišića hamstring-a, ali takodje značajno isteže ishijadični nerv.

Iritacija ishijadičnog nerva dovodi do refleksne kontrakcije mišića koje on inerviše, što je efekat suprotan onome koji želimo da ostvarimo. Da bismo povećali efikasnost i preciznost sile istezanja, preporučujemo bezbedniji način: postaviti poziciju prednje noge tako da je koleno je u fleksiji od oko 90 stepeni, odnosno da je prednja natkolenica vertikalna; oba stopala pasivno spuštena na podlogu. Potom postavimo trup u maksimalno izvodlijv pretklon, zadržavajući nepromenjen položaj nogu. Na taj način se istežu donji delovi hamstringa bez značajnog istezanja ishijadičnog nerva. (slika 2).

Iz ostvarene pozicije, fokus istezanja mišića zadnje lože se može premestiti na njihov srednji i gornji deo jednostavnim proklizavanjem zadnjom nogom put nazad ili pomeranjem karlice put nazad uz blagu fleksiju zgloba kolena stajne noge (slika 3).

Pri tome je bitno voditi računa o sledećim detaljima:

• sve vreme zadržavati maksimalno izvodljivi pretklon trupa,
• pošto dolazi do pasivnog ispružanja prednjeg kolena, treba održavati približno horizontalnu poziciju natkolenice a ispružanje izvoditi na račun rotacije potkolenice u odnosu na klupu
• oba stopala sve vreme pasivno zadržavati na podlozi odnosno klupi, u nepromenjenom položaju
• navedeno kretanje treba da se izvodi sporo i to do granice izdržljivog bola, gde tu završnu poziciju treba zadržati najmanje 30 a najviše 45-60 sekundi.

Kako da znate da li su Vaši hamstrinzi dovoljno fleksibilni? Test je jednostavan: potrebno je da stanete bosi na ravnu podlogu, spojenih stopala i opruženih kolena, i da kroz pretklon trupa pesnicama dotaknete pod.

Optimalna istegnutost naših hamstringa (zadnje lože) povezana je sa poboljšanjem sportskih performansi i prevencija povreda.

The post Kako istezati hamstring-e? appeared first on Sport i Zdravlje.

Gonartroza (degenerativno oboljenje kolenog zgloba) je multifaktorijalna bolest. Snaga natkolene muskulature (kvadricepsni mišić) je jedan od faktora koji utiču na njenu pojavu, te izmedju ostalog predstavlja i jedan od važnijih ciljeva fizikalne terapije tokom njenog lečenja. Medjutim, kakav je zaista odnos snage natkolene muskulature i razvoja artroze kolena? Rezultati ranijih istraživanja su ukazivali da gonartroza češće nastaje kod žena sa smanjenom snagom kvadricepsnog mišića. Medjutim, danas postoje i istraživanja koja pokazuju da gonartroza može i napredovati zbog veće snage kvadricepsa, ali samo u slučaju loše pozicioniranih i labavih zglobova kolena. (Brandt et al., 1999; Sharma et al., 2003) U situaciji kada nema izraženog poremećaja osovine niti stabilnosti zgloba, snažan kvadriceps kod takvih kolena smanjuje rizik za nastanak gonartroze.

Literatura

1. Brandt KD, Heilman MS, Slemenda C, et al. Quadriceps strength in women with radiographically progressive osteoarthritis of the knee and those with stable radiographic changes. J Rheumatol 1999;26:2431–7. 
2. Sharma L, Dunlop DD, Cahue S, et al. Quadriceps strength and osteoarthritis progression in malaligned and lax knees. Ann Intern Med 2003;138:613–19.

The post Gonartroza i snaga kvadricepsa appeared first on Sport i Zdravlje.

U aktivnostima koje zahtevaju visok nivo pokretljivosti i kontrole pokreta kukova i karličnog prstena, do izražaja dolaze medjusobno povezane miofascijalne strukture slikovito nazvane "sling" (eng. praćka; bandaž, traka, treger, kaiš), a u našoj literaturi često nazivane miokinetički lanci.

Stabilnost karličnog prstena

Krrsna kost i sakroilijačni zglobovi predstavljaju zadnji deo karličnog prstena, zglobljen sa kičmenim stubom. Stabilnost sakroilijačnih zglobova je od ključne važnosti za adekvatan prenos sila izmedju trupa i donjih ekstremiteta. Ništa manja nije ni njihova proprioceptivna uloga u kretanju i održanju balansa težišta tela.

Stabilnost sakroilijačnih zglobova se postiže pomoću dva mehanizma: pasivno kroz oblik i kongruenciju zglobnih površina, ojačanih snažnim višeslojnim ligamentima, i aktivno dejstvom mišićnih sila koje prilikom stajanja, hodanja, pokreta trupom i drugih položaja i pokreta povećavaju kompresiju u tim zglobovima, doprinoseći time njihovoj stabilnosti.

Kombinacija dva navedena mehanizma je takva da pasivna i aktivna komponenta moraju da budu u ravnoteži. Ukoliko postoji manji doprinos pasivne komponente (genetika, oboljenja, povrede), aktivna stabilnost to nadoknadjuje naglašenim angažovanjem miofascijalnih kinetičkih lanaca. (Liebenson, 2004; Snijders et al., 1993)

Opisana su tri kinetička lanca koji stabilizuju karlični pojas:

• Prednji kosi kinetički lanac (Anterior Oblique Sling)

Prednji kosi kinetički lanac uključuje pektoralni mišić, spoljašnji kosi trbušni mišić, naspramni unutrašnji kosi trbušni mišić, i poprečni trbušni mišić. Ovaj kinetički lanac svojom kontrakcijom komprimuje i stabilizuje čitav trbuh i karlični pojas, a naročito njegov prednji deo- pubičnu simfizu

• Zadnji kosi kinetički lanac (Posterior Oblique Sling)

Zadnji kosi kinetički lanac obuhvata latisimus dorsi i kontralateralne mišiće gluteus maksimus i biceps femoris. Ovaj kinetički lanac pruža dodatnu stabilnost dejstvom na sakrotuberalni ligament, i posledičnom kompresijom sakroilijačnih zglobova.

• Uzdužni kinetički lanac (Longitudinal Sling)

Uzdužni kinetički lanac čine multifidni mišići, duboki sloj torakolumbalne fascije i sakrotuberalni ligament putem duge glave biceps femorisa. Kontrakcija ovog kinetičkog lanca dovodi do prednje rotacije sakruma u odnosu na karlične kosti, zatežući sakroilijačne ligamente i "zaključavajući" sakroilijačni zglob. Tome doprinosi i povećanje tonusa torakolumbalne fascije.

Insuficijencija bilo kog od ovih kinetičkih lanaca može dovesti do lumbo-pelvične nestabilnosti i bolova. Ovo je naročito vidljivo kod trudnica i porodilja, kada su bol u zadnjem karličnog delu i sindrom disfunkcije simfize relativno česti. Ovaj problem se često javlja i kod sportskih aktivnosti visokog intenziteta, naročito kod hodanja, i pliometrijskog opterećenja. (O’Sullivan et al., 2002; Pool-Goudzwaard et al., 1998)

Literatura

1. Liebenson, C.The relationship of the sacroiliac joint, stabilization musculature, and lumbo-pelvic instability Journal of Bodywork and Movement Therapies (2004) 8, 43–45.
2. Snijders, C.J., Vleeming, A., Stoeckart, R.. Transfer of lumbosacral load to iliac bones and legs. Part I: biomechanics of self-bracing of the sacroiliac joints and its significance for treatment and exercise. Clinical Biomechanics 8, 285–294 (1993).
3. O’Sullivan, P.B., Beales, D.J., Beetham, J.A., Cripps, J., Graf, F., Lin, I.B., Tucker, B., Avery, A., 2002. Altered motor control strategies in subjects with sacroiliac joint pain during the active straight-leg-raise test. Spine 27, E1–E8.
4. Pool-Goudzwaard, A., Vleeming, A., Stoeckart, C., Snijders, C.J., Mens, M.A., 1998. Insufficient lumbopelvic stability: a clinical, anatomical and biomechanical approach to ‘‘a-specific’’ low back pain. Manual Therapy 3, 12–20.

The post “Sling” miofascijalni kompleksi appeared first on Sport i Zdravlje.

Šta je Q ugao?

Q ugao predstavlja funkcionalni ugao kolena posmatranog sa prednje strane. On je povezan sa balansom sila mišića pokretača kolena, ali takodje zavisi i od oblika i razvoja kostiju donjeg ekstremiteta. Pri pokretima kolenog zgloba Q ugao je jedan od faktora koji utiču na putanju čašice duž njenog žleba na butnoj kosti, time i na pojavu bolova u prednjem delu kolena.

Koliko normalno iznosi Q ugao?

Normalna vrednost Q ugla merenog u stojećem stavu iznosi od 5-10 stepeni.

Usled šire karlice, kod žena je ovaj ugao nešto veći nego kod muškaraca.

Kako se meri Q ugao?

On predstavlja ugao izmedju dve zamišljene osovine koje se seku u centru čašice:

• jedna od tog centra polazi naviše do SIAS (prednje gornju bedrenu bodlju) na karličnoj kosti
• druga se pruža do golenjačnog ispupčenja (tuberositas tibiae) na potkolenici

Posledice povećanog Q ugla

Stanja povezana sa povećanim Q uglom:

• Iliotibijalni sindrom (ITBS) (link ka tekstu)
• Sindrom prednjeg bola u kolenu (patelofemoralni bolni sindrom) (PFPS) (link ka tekstu)
• Lezija prednje ukrštene veze (ACL) (link ka tekstu)

Povrede usled prevelikog Q ugla se mogu svrstati u jednu od tri kategorije:

1. Mišićni disbalans:

Veliki Q ugao teži da povuče čašicu put upolje usled pravca dejstva kvadricepsa, i skraćenja tractus iliotibialisa. Ukoliko to nije uravnoteženo dovoljnim tonusom donjeg dela unutrašnjeg vastusa (vastus medialis obliquus), pokreti čašice se izvode dominantno preko spoljašnje strane umesto duž sredine za nju predvidjenog useka na butnoj kosti.  Povećano opterećenje fokusirano na samo deo površine patelofemoralnog zgloba dovodi do degenerativnih promena praćenih bolom.

Ovo se može tretirati istezanjem tractus iliotibialisa, povećanjem tonusa vastus medialis obliquusa i gluteus mediusa, u cilju popravljanja putanje kretanja čašice tokom fleksije zgloba kolena.

2. Biomehanička kompenzacija

Preterano veliki Q ugao može dovesti do izmene obrasca kretanja, naročito stopala. Valgus položaj kolena favorizuje pronaciju (uvrtanje) stopala, što predstavlja predispoziciju za povrede stopala, naročito pri trčanju.

U ovom slučaju povoljan efekat daju supinacioni ulošci, ili anti-pronacione, po meri radjene ortoze za podršku skočnog zgloba i stopala.

3. Laksacitet i nestabilnost kolenog zgloba

U valgus položaju kolena unutrašnji uzdužni ligament postaje izdužen, i time insuficijentan osim pri punom osloncu. Ovo se u manjoj meri dogadja i sa prednjom ukrštenom vezom. U vezi sa tim, prosečno veći Q ugao kod žena se smatra faktorom rizika za povredu prednje ukrštene veze.

Jedno od rešenja su balansirane vežbe usmerene na stimulaciju propriocepcije kako bi se povećala stabilnost pasivno nestabilnog kolena.

The post Q ugao i bol u kolenu appeared first on Sport i Zdravlje.