Sa zdravstvene strane, najčešća posledica generalizovane hipermobilnosti je bol, koji se obično javlja nakon težeg fizičkog opterećenja, uzrokovan većim opterećenjem mišića u cilju stabilizovanja labavih zglobova. Dakle, bol se razvija u mišićima oko zglobova, uprkos osećaju da dolazi iz samog zgloba. Pored toga, postoji i mogućnost pojave povećane količine zglobne tečnosti u zglobovima, praćene osećajem napetosti i pritiska.

Ukoliko je hipermobilnost zglobova uzrokovana genetski determinisanim varijacijama u kolagenu i drugim srodnim proteinima, očekuju se i druge posledice: češća je pojava ravnih stopala, veći je rizik za poremećaj kičmenog stuba (spondilolistezu), kao i za nastanak proširenih vena ili trbušnih hernija. Sve su to znaci izmenjenih biomehaničkih karakteristika vezivnog tkiva.

Treba napomenuti da ovo nije dokaz bolesti, već samo mogući znak rizika. Hipermobilni zglobovi, naročito u uslovima povećanih fizičkih opterećenja u sklopu rekreativnih ili sportskih aktivnosti, nose povećani rizik od povredjivanja. U studiji objavljenoj u British Journal of Sports Medicine (Smith et al., 2005) pokazana je značajna povezanost Beightonovog skora sa prisustvom povreda zglobova, i to najčešće skočnog zgloba, kolena i zglovoba na prstima.

Nekada je i korisno

Generalizovana ligamentarna labavost je svakako značajan zdravstveni parametar, ali nije nužno znak nekog poremećaja. Ona se može povećati treningom (pojedini sportovi, poput gimnastike, imaju naglašene zahteve u pogledu velikog obima pokreta u zglobovima) ili odgovarajućim telesnim aktivnostima- upražnjavanje joge, na primer, stimuliše relaksaciju mišiča i čini zglobove čitavog tela pokretljivijim.

U procesu izbora rekreativne ili sportske aktivnosti, povećana zglobna labavost može da igra presudnu ulogu- povoljno je odabrati one aktivnosti u kojima ta karakteristika ne povećava rizik od povreda, već predstavlja komparativnu prednost.

Literatura

1. R Smith, A K Damodaran, S Swaminathan, R Campbell, L Barnsley. Hypermobility and sports injuries in junior netball player. British Journal of Sports Medicine. 2005; 39: 628-631

The post Da li je hipermobilnost korisna ili štetna? appeared first on Sport i Zdravlje.

Učešće u sportsko-rekreativnim fizičkim aktivnostima predstavlja značajan doprinos parametrima javnog zdravlja, takodje i individualnog zdravstvenog stanja. Medjutim, mora se imati u vidu da su povrede, nažalost, prateći zadesni dogadjaji prisutni i u sportu i u rekreaciji dece i odraslih.

U retrospektivnom istraživanju sprovedenom u Kanadi (McLaren, 1996) na 3790 ispitanika starijih od 5 godina (51% muškog pola), dobijeni su sledeći rezultati:

• 322 osobe su zadobile ukupno 411 povredu takvu da je medicinska intervencija bila neophodna.
• Procenat povredjivanja zavisno od vrste aktivnosti: 
  • Košarka 15%, 
  • Fudbal 12%, 
  • Trčanje 11%, 
  • Vožnja bicikla 2%, 
  • Odbojka 7%, 
  • Skijanje 3%
• Tipovi povreda: 
  • Istegnuće ili ruptura ligamenata 31%, 
  • Istegnuće ili ruptura mišića 19%,
  • Fraktura 13%, 
  • Luksacija 7%, 
  • Modrice i kontuzije 5%, 
  • Posekotine 5%, 
  • Tendinitis 5%, 
  • Potres mozga 3%,
  • Abrazija oguljotina 1%, 
  • Dehidracija 0,2%,

Literatura

1. McLaren PL. A Study of Injuries Sustained in Sport and Recreation in Ontario. A report prepared for the Ministry of Citizenship, Culture and Recreation, Government of Ontario, 1996.

The post Povrede u rekreativno-sportskim aktivnostima appeared first on Sport i Zdravlje.

Miofascijalni tretman (miofascijalno oslobadjanje) je vrsta manuelne terapije koja se koristi da otkloni bol i opusti mišiće i druga meka tkiva.

Kod zdrave osobe fascije (čvrste vezivne pregrade) su uglavnom mekane i opuštene, i mogu se nesmetano pomerati. Medjutim, u slučaju traume ili inflamacije fascije postaju krute i teško pokretne. Sporim i dubokim pokretima i pritiskom, miofascijlani tretman vraća vezivnim tkivima njihove fiziološke karakteristike. On se efikasno koristi kod bola u donjem delu ledja, cervikogene glavobolje, ukočenja vrata kao i kontuzionih sportskih povreda.

The post Miofascijalni tretman appeared first on Sport i Zdravlje.

Trenutno na tržištu postoji više od 10 različitih tipova kolenih ortoza i steznika. Odabir odgovarajuće ortoze bi trebalo da zavisi od dva glava faktora:

• Vrsta povrede
• Tip rekreativne ili sportske aktivnosti

Ortoze se generalno upotrebljavaju privremeno, ne preporučuju se kao dugotrajno rešenje jer dovode do slabljenja mišića oko kolena i otežavaju aktivnost i stabilnost kolena nakon njihovog skidanja. Prava pomoć na duže staze može se ostvariti dobro koncipiranim i doziranim vežbanjem.

Evo nekih karakteristika pojedinih tipova steznika:

Zatvoreni steznik za patelu

Ova ortoza se uglavnom koristi radi kontrolisanja otoka kolenog zgloba, i pogodna je za trčanje i brzo hodanje. Takodje, koristi se i kod slabo lokalizovanog bola u kolenu. Medjutim, ne preporučuje se kod svakodnevnih aktivnosti, niti kod onih sportskih kretnji koje uključuju čučanj ili penjanje na stepenice jer nema otvor za patelu, te stvara dodatni pritisak u patelofemoralnom zglobu pri fleksiji kolena većoj od 45 stepeni. Njegova prednost u odnosu na otvoreni tip steznika je u povoljnijoj mogućnosti klečećeg položaja, što je od značaja u pojedinim fizičkim aktivnostima i sportskim kretnjama. 

Otvoreni steznik za patelu

Otvoreni steznik ima širu upotrebu u odnosu na zatvoreni, osim što je povoljnija za svakodnevnu upotrebu, kao i za decentriranu čašicu ili nakon njenog iščašenja. Postavlja se tako da silikonski stabilizacioni prsten svojim unutrašnjim rubom potpuno obuhvati čašicu, a naročito je važno da spoljašnja ivica čašice dobro nalegne na taj rub.

Ortoza za koleno sa šarkama

Ovaj tip ortoze se obično prepisuje od strane ortopeda ili sportskih lekara, i to u slučajevima nakon operacija ligamenata kolena. Ovo je jedini tip ortoze koji se nosi pri svakom osloncu i hodu, dok se ortoza potpuno ne skine. Medjutim, treba imati na umu da primena ortoza sa metalnim delovima u većini sportskih aktivnosti nije dozvoljena.

Elastična stabilizaciona ortoza za koleno

Pogodan je za primenu u sportu jer nema metalnih delova, i najčešće se preporučuje u periodu nakon rehabilitacije, na početku situacionog treninga.

Steznik za ligament patele

Ortoza funkcioniše tako što predstavlja sekundarno uporište opterećenog ligamenta, rasterećujući silu na sve njegove delove. Najčešće se upotrebljava kod pojave bola na jednom od pripoja ligamenta patele pri trčanju ili skokovima.

The post Kako odabrati pravi steznik za koleno? appeared first on Sport i Zdravlje.

Da li redovno plivate, rekreativno ili takmičarski? Ako je odgovor potvrdan, ovo je tekst za vas.

Najčešća povreda kod plivača je povreda ramena poznata pod nazivom “sindrom rotatorne manžetne”. On nastaje tako što u odredjenim fazama zaveslaja u različitim stilovima plivanja, tetive mišića na prednje-spoljašnjoj strani ramenog zgloba bivaju uštinute izmedju ramene kosti i lopatičnog grebena. Ponavljanje ovog pokreta tokom plivanja dovodi do inflamacije i oštećenja tih tetiva i okolnog mekog tkiva.

Identifikovano je više uzroka ove pojave: 

• pretreniranost, jer lokalni mišićni zamor dovodi do slabljenja stabilizacije ramenog zgloba, i posledičnog pomeraja glave ramene kosti naviše, što smanjuje prostor u kome se nalaze tetive rotatorne manžetne (subakromijalni prostor); 
• nepravilna tehnika plivanja, odnosno nedovoljno smanjenje čeonog otpora što dodatno opterećuje mišiće ramena koji izvode potisak;
• slabost mišića core-a, jer snažni i dobro kontrolisani mišići core-a omogućavaju dobro okretanje oko uzdužne ose trupa pri plivanju, što olakšava mišićima ramena vadjenje ruke iz vode na kraju pokreta potiska. 
• tehnika disanja samo na jednu stranu- ovo dovodi do asimetrije mišića, praćene njihovom neadekvatnom aktivacijom i preopterećenjem.

Tretman ovih poremećaja uključuje rehabilitaciju mišića rotatorne manžetne, naročito njihove funkcije u dinamičkoj stabilizaciji ramenog zgloba, korigujući eventualni mišićni disbalans. Kao dodatak rehabilitaciji, preporučuje se upotreba samolepljivih elastičnih traka – kineziotaping. (link ka tekstu o kinesiotapingu)

Prevencija povrede se sastoji u redovnim vežbama istezanja, poboljšanju stabilnosti core-a i usavršavanju plivačke tehnike. Pri pojavi ranih tegoba ili simptoma povezanih sa rotatornom manžetnom, savetuje se smanjenje trenažnog opterećenja i  što raniji pregled sportskog lekara.

The post Tipične povrede u plivanju- terapija i prevencija appeared first on Sport i Zdravlje.