"Koja fizička aktivnost je najbolja za moje dete?"

"Na koji sport preporučujete da dete krene?"

Ovo su tipična pitanja koja pokazuju da savremeni, urbani način života često za posledicu ima višak "slobodnog" vremena a manjak strukturirane fizičke aktivnosti kod dece. U osnovi, na ovakva pitanja postoji jednostavan odgovor- igra! Medjutim, i slobodna dečja igra može imati različite pozitivne i/ili negativne uticaje na psihofizički status deteta i modelirati njegov razvoj i sazrevanje. Ovo se naročito odnosi na muskuloskeletni sistem.

U našoj sredini, u mnogim slučajevima presudni aspekt za odluku šta će dete da trenira bude organizacioni (blizina i dostupnost ponudjenih sadržaja), finansijski (prihvatljiva cena) ili porodični (ponuda odgovarajuće aktivnosti i za roditelja u istom terminu). Ako se desi situacija da dete želi neku aktivnost koja zahteva veći angažman u tom pogledu, pred roditelje se nameće dilema šta učiniti.

U tom smislu, pri odlučivanju o tome postoje odredjene smernice koje je povoljno imati u vidu:

• Neophodno je da detetu ponudjena fizička aktivnost, rekreacija ili trening prija. Da bi se povećala šansa za to, osim stimulativnog uticaja roditeljskog ubedjivanja, dobro je i da detetova konstitucija bude za odabranu aktivnost odgovarajuća. Na primer, osobe sa hipermobilnom kostitucijom treba da pažljivo biraju sport ili rekreativne aktivnosti.
• Odredjene vrste aktivnosti mogu imati naglašeni pozitivan (stimulativni ili preventivni) uticaj na pravilan razvoj muskuloskeletnog sistema kod dece, i to na različite načine: preko karakteristika podloge (mekoća strunjača), vrste kretanja (trčanje, skakanje, prevrtanje), socijalnog kontakta (individualni, grupni ili timski sportovi), oblika i upotrebe rekvizita (lopta, sprave…), i drugo.
• Pojedine aktivnosti u većoj meri zavise od godišnjih doba (dvoranske ili aktivnosti na otvorenom), ili su više ili manje sezonskog karaktera.
• Početni uspeh ili razočaranje ne bi trebalo da bude presudno, za prve pozitivne efekte je najčešće potrebno više meseci redovnog upražnjavanja fizičke aktivnosti.

U svakom slučaju je korisno posavetovati se sa stručnjakom (trenerom, instruktorom, a u slučaju potrebe i sa lekarem) oko toga koja je aktivnost primerena, i kada je povoljno početi. U svrhu preciznijeg savetovanja na raspolaganju su i različiti motorički testovi koji mogu otkriti dotada neuočene fizičke karakteristike, preduslove uspešnog treniranja.

The post Izbor fizičke aktivnosti u dečjem uzrastu appeared first on Sport i Zdravlje.

Postoje brojni naučni radovi o uticaju položaja i pokreta u zglobu kuka na modifikaciju razvojnog poremećaja kuka. U tom smislu, za sve bebe kod kojih se usled luksacije ili subluksacije već ne leče na druge načine, primenjuje se preventivno široko povijanje i to: dovoljno široko (dve uzdužno postavljene široke tetra pelene i preko njih švedska pelena) i dovoljno dugo (što duže i dokle god ne značajno remeti oslonac i hod, dakle najmanje do kraja osmog meseca). (Banta & Scrutton, 2003; Woolacott at al, 2005)

Cilj ove prevencije je da se čak i suptilna, minimalna displazija umanji ili otkloni, odlažući eventualnu ugradnju proteze zgloba kuka u starosti. Prisustvo velikog broja različitih uzročnih faktora RPK svakako otežava merenje pozitivnog učinka pojedinačnih terapijskih mera, ali svako poboljšanje, makar i minimalno, može doneti odlaganje u usporavanje habanja zgloba kuka tokom čitavog života. (Gupte, 2000; Elbourne et al, 2002; Dunn et al, 1985; Falliner et al, 1999)

Da li je dovoljno povijati dete Pampers pelenom?

Pampers pelene ne doprinose raširenoj poziciji nogu, tako da se mogu koristiti uz široki povoj, ali ne i umesto njega.

Da li široki povoj dovodi do pregrevanja deteta?

Nepromočiva Pampers pelena, a naročito nakon upijanja tople mokraće, podseća na termofor. Pamučne pelene u toj situaciji minimalno otežavaju hladjenje karličnog predela (koji predstavlja relativno mali deo bebine površine tela). Umesto odbacivanja širokog povijanja, pravi potez je pravovremena zamena natopljene Pampers pelene, kao i izbor adekvatne odeće koja omogućava odgovarajuću razmenu toplote preko (značajno velike) površine trupa i nogu.

Da li široki povoj ima ikakvih loših efekata?

Jedine teškoće koje široko povijanje donosi su vezane za pranje veće količine veša (gde se obavezno zapetljaju dugačke trake švedskih pelena). Ukoliko se postavi pravilno, široko povijanje omogućava značajne spontane pokrete bebinih kukova. Pri svakom povijanju, beba uz roditeljsku pomoć treba da izvede nekoliko ponavljanja aktivnih i pasivnih vežbi za zglobove kukova.

Do kada treba nositi široki povoj?

Pošto mu je dejstvo usmereno na poboljšanje razvoja zgloba kuka, a to je dugotrajan proces, široki povoj treba koristiti sve dok njegovo prisustvo ne počne da smeta. Smatra se da on otežava proces sužavanja širokog oslonca pri hodu deteta (naime, deca najpre hodaju sa široko postavljenim nogama, a kad se osete sigurnim u pogledu održavanja ravnoteže, sužavaju oslonac u cilju lakšeg i bržeg kretanja), znači ne pre drugog meseca hoda. To znači da je kod najvećeg broja dece široki povoj povoljno koristiti najmanje tokom prvih 8 meseci.

Da li je široko povijanje garancija da će kukovi biti sasvim zdravi?

Široko povijanje je značajno povećanje šanse za pravilan razvoj zgloba kuka. Medjutim, postoje i druge bolesti i deformiteti koji mogu oštetiti zglob kuka u kasnijem periodu, i za koje postoje izvesni načini prevencije.

Literatura

1. Banta J, David Scrutton D: Hip disorders in childhood. Cambridge University Press, 2003, p. 54.
2. Woolacott N, Puhan M, Steurer J, Kleijnen J: Ultrasonography in screening for developmental dysplasia of the hip in newborns: systematic review. BMJ 2005; 330 : 1413.
3. Gupte S.: Recent Advances in Pediatrics: Neonatology 2 (5). Jaypee Brothers Publishers. 2000, p. 349.
4. Elbourne D, Dezateux C, Arthur R, Clarke NM, Gray A, King A, et al.Ultrasonography in the diagnosis and management of developmental hip dysplasia (UK hip trial): clinical and economic results of a multicentre randomised controlled trial. Lancet 2002; 360:2009–17.
5. Dunn M, Evans E, Thearle J, Griffiths D, Witherow J. Congenital dislocation of the hip: early and late diagnosis and management compared. Arch Disease Childhood 1985;60: 407–14.
6. Falliner A, Hahne HJ, Hassenpflug J. Sonographic hip screening and early management of developmental dysplasia of the hip. J Pediatr Orthop B 1999;8(2):112-7.

The post Kako povijati bebu II deo – preventiva appeared first on Sport i Zdravlje.

Jedna od prvih nepoznanica mladih roditelja je problem povijanja bebe. U masi različitih informacija pristiglih sa više strana, često je teško formirati kriterijum na osnovu kojeg treba odabrati relevantne, prave savete, i na pravi način ih odvojiti od paušalnih nagadjanja, modernih trendova ili arhaičnih običaja. Evo nekih naučno zasnovanih stavova koji u tome mogu pomoći:

U našoj sredini se više decenija sprovode sistematski ultrazvučni pregledi u cilju ranog otkrivanja razvojnog poremećaja kuka (RPK). To je podmuklo oboljenje nepoznatog uzroka, ali se zna da na njegovu pojavu utiče kombinacija više faktora: genetska predispozicija, nepovoljni položaji fetusa u trudnoći, smanjena količina amnionske tečnosti, hipermobilnost zgloba kuka, i način povijanja bebe. (Mahan & Kasser, 2008; Avery et al, 1999; Chan et al, 1997; Fanaroff & Martin, 2002, Shipman et al, 2006)

Kod RPK je prisutna displazija acetabuluma (zglobne čašice kuka) – pojava da je on nedovoljne dubine, prevelike strmine ili neodgovarajuće usmerenosti). Brzina razvoja i intenzitet poremećaja znatno variraju, što za posledicu ima različite kliničke slike u različitom uzrastu. Što je brzina razvoja poremećaja manja, to su klinički simptomi blaži i kasnije nastaju, a potreba za ultrazvučnom (kasnije i radiografskom) dijagnostikom je veća. Iz tog razloga se rade periodični kontrolni ultrazvučni pregledi.

• Ukoliko poremećaj nastane rano i napreduje brzo, manifestuje se iščašenjem (luksacijom) zgloba kuka prisutnim na rodjenju (te se pored obaveznog kliničkog pregleda što ranije radi i prvi ultrazvučni pregled kukova, kako bi se neoperativno lečenje što ranije primenilo).
• Blaže izražen poremećaj se na prvom ili kontrolnim UZ pregledima vidi kao subluksacija zgloba.
• Još blaže izražena forma displazije se dijagnostikuje znatno kasnije, u odraslom dobu.

Težina oboljenja je u obrnutoj srazmeri sa učestalošću javljanja: išćašenja su najredja, a blage displazije najčešće. (Lorente Moltó et al. 2002; Dezateux & Rosendahl, 2007)

Genetska predispozicija se danas prepoznaje na dva načina: jedan je različita etničko/geografska distribucija poremećaja (u pojedinim delovima severne Evrope i severne Amerike, Japanu, na čitavom Mediteranu, kao i u našoj sredini ova bolest je znatno češća), a drugi je uticaj nasledive hipermobilnosti zglobova što olakšava nastanak razvojnog poremećaja kuka. Veoma visok procenat RPK kod nas zahteva drugačiji pristup u odnosu na zdravstvene sisteme zemalja koje imaju nisku incidencu ovog poremećaja (pojedine zemlje su preko cost/benefit analiza zaključile da su obavezni kontrolni ultrazvučni pregledi skuplji od sporadičnog operativnog lečenja, i ograničile primenu UZ pregleda kukova samo kod onih beba gde se sumnja na RPK). Stavljajući ekonomske parametre u drugi plan, kod nas se teži da sve bebe prodju sistematske UZ preglede, čime se obezbedjuje pravovremeni početak lečenja i maksimizuju šanse za uspešno izlečenje. (Ishida, 1977; Yamamuro & Ishida, 1984; Patel, 2001; Abdinejad et al, 1996)

Završni stadijum RPK su prevremene degenerativne promene (coxarthrosis), sa propadanjem zglobne hrskavice i progresivnim bolovima, uz perspektivu operativnog lečenja putem ugradnje proteze zgloba kuka. Iz tog razloga, neophodno je sprovesti što bolju prevenciju, što raniju dijagnostiku i adekvatnu terapiju tamo gde je ona potrebna. (Furnes et al, 2000)

Nastavak: Kako povijati bebu II – prevencija

Literatura

1. Mahan S, Kasser J. Does Swaddling Influence Developmental Dysplasia of the Hip? Pediatrics 2008;121(1):177-8.
2. Avery B, Fletcher A, Macdonald G: Neonatology, pathophysiology and management of the newborn , 5th ed. Lippincott , Philadelphia, 1999:1277-9.
3. Chan A, Mccaul K, Cundy G: Perinatal risk factors for developmental dysplasia of the hip. Pediat Radiology 1997;44:591-613.
4. Fanaroff A, Martin J: Neonatal medicine, 7th ed, Mosby St Louis,2002:1621-3.
5. Shipman A, Helfand M, Moyer A, Yawn P. Screening for Developmental Dysplasia of the Hip: A Systematic Literature Review for the U.S. Preventive Services Task Force. Pediatrics 2006;117(3):557–76.
6. Lorente Moltó F, Gregori A, Casas L, Perales V. Three-Year Prospective Study of Developmental Dysplasia of the Hip at Birth: Should All Dislocated or Dislocatable Hips Be Treated? J Pediatr Orthop 2002; 22(5):613-21.
7. Dezateux C, Rosendahl K. Developmental dysplasia of the hip. Lancet 2007;369:1541-52.
8. Ishida K. Prevention of the development of the typical dislocation of the hip. Clin Orthop Relat Res 1977;(126) :167 –169.
9. Yamamuro T, Ishida K. Recent advances in the prevention, early diagnosis, and treatment of congenital dislocation of the hip in Japan. Clin Orthop Relat Res 1984;(184) :34 –40.
10. Patel H. Preventive health care, 2001 update: screening and management of developmental dysplasia of the hip in newborns. Can Med Assoc J 2001;164:1669–77.
11. Abdinejad  F, Takapowy J, Eskandari N: Incidence of congenital dislocation of the hip. MJIRI 1996;9:275-80.
12. Furnes O, Lie SA, Espehaug B, Vollset SE, Engesaeter LB, Havelin LI. Hip disease and the prognosis of total hip replacements. A review of 53,698 primary total hip replacements reported to the Norwegian Arthroplasty Register 1987-99. J Bone Joint Surg Br 2000;83:579-86.
     

The post Kako povijati bebu I deo – razvojni poremećaj kuka appeared first on Sport i Zdravlje.